Iako među Srbima vlada večita paranoja da su prisluškivani i da ih neko prati, poslednje informacije koje su objavljene, kod građana samo podgrevaju te sumnje. Naime, izjava lidera pokreta Dosta je bilo, Saše Radulovića, da je DS još 2004. godine krenula u izgradnju paralelne službe bezbednosti, ozbiljno je uzdrmala javnost, jer nam poručuje da neformalni krugovi, imaju moć da nas neovlašćeno prisluškuju i prate, te da ozbiljno uzdrmaju ustavni poredak i državni sistem. Da li su te izjave date samo u dnevno-političke svrhe ili ne, slažu se stručnjaci, treba ih proveriti i ispitati one koji ih daju. U međuvremenu, političari koji se vremenski ili po stranačkoj pripadnosti mogu povezati sa pomenutim događajima, ili negiraju postojanje paralelnih službi bezbednosti ili ćute.
Pročitajte i:
Kao informacija koja se pojavila od stane narodnog poslanika Saše Radulovića, treba je prihvatiti vrlo ozbiljno, kaže za Božidar Spasić, bivši operativac Službe državne bezbednosti.
- Da našoj javnosti bude jasno. Pretpostavljam, kada je Saša Janković govorio, kao tadašnji zaštitinik građana, o tome da su unutar BIA ili neke vojne službe bezbednosti stvorili poseban parapolicijski ili paraobaveštajni aparat koji, u suštinskom smislu reči, će opstati iako oni izgube vlast. Mislim da se podrazumeva da unutar BIA i MUP-u postoje određene strukture, koje su u funkciji onoga što je Janković govorio Raduloviću - izjavio je Spasić.
Na BIA je da ovu stvar proveri i sasluša Radulovića, proveri dokumenta i da javnost dobije pravu informaciju, ističe Spasić.
- Bila bi katastrofa, ako je ova informacija u izjavama Saše Radulovića tačna. Najgora moguća varijanta za obaveštajnu zajednicu neke zemlje je ako ima neki paralelni sistem koji niko ne kontroliše u ovom momentu - rekao je Spasić.
Pod pojmom paralelnih službi, Spasić podrazumeva ljude koji su već zaposleni u bezbednosnim strukturama, a ne posebne, cele organizacije.
- Oni su pritajeni, "zamrznuti", "sleđeni", kako se govori, oni su "krtice" koji su spremni u momentu kada zatreba da izvršavaju zadatke od strane onoga koji ih je formirao. Sa sigurnošću možemo tvrditi da postoji određeni broj ljudi u tim aparatima, koji je u funkciji tog paraobaveštajnog sistema i u svakom slučaju je on pod kontrolom i stranog obaveštajnog faktora, koji mu daje te zadatke. Mislim da u ovom trenutku, situacija zahteva da se povodom ovog pitanja sastane Savet za nacionalnu bezbednost, da se ustanovi, šta je tačno, jer je javnost uznemirana samom činjenicom, da neko govori da u zemlji postoji paralelni sistemi obaveštajnih službi - kazao je ovaj bivši operativac SDB.
Spasić je izjavio da mora da se otkrije šta se stvarno događa i da li postoje ti paralelni sistemi, odnosno koliko su oni aktivni.
- S obzirom na činjenicu, na curenje podataka iz državnih organa, pojavu službenih beležaka, koje uglavnom kompromituju vlast, sa sigurnošću možemo reći da postoje strukture koje to rade po nalogu nekoga koji ih je formirao još te 2004. godine - napomenuo je Spasić.
Međutim, advokat i bivši načelnik policije grada Beograda, Marko Nicović tvrdi da paralelnu službu bezbednosti Demokratska stranka ima još od kada je na čelu stranke bio Zoran Đinđić, znači pre 2004. godine.
- Nisu verovali službi bezbednosti iz vremena Miloševića, pa je DS je stvorio privatni sistem, koji je kasnije funkcionisao. To im osladilo, pa su ga koristili čitavo vreme, čak su nabavili i opremu van BIA - izjavio je Nicović.
Prema članu 143 Krivičnog zakonika Republike Srbije za neovlašćeno prisluškivanje i snimanje zaprećena je maksimalna kazna do tri godine zatvora, dok ukoliko to učini službeno lice, onda je maksimalna kazna do pet godina zatvora. Kazna je još blaža, ako je u pitanju povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki, koja obuhvata i elektronsku poštu, što je bliže opisano u članu 142 Krivičnog zakonika. Naime, u tom slučaju maksimalna zaprećena kazna je do dve godine zatvora za fizičko lice, a do tri godine zatvora za službeno lice.
- Ali, ako su navodi tačni i ako se uzme u obzir koga su prisluškivali, koje su podatke dobili, šta su sa tim podacima uradili, od tog osnovnog dela može da se ide na mnogo teža krivična dela - zloupotreba službenog položaja, odavanje državne tajne, špijunaža i tako dalje - kaže advokat Goran Petronijević.
Vučević: Građane zanima odakle Šutanovcu, Đilasu, Pajtiću, Janoviću i ostalima iz DS tolike pare?
Prema njegovim rečima, sa razvojem tehnologijama, danas se uz vrlo malo novca može doći do opreme za prisluškivanje mobilnih telefona i praćenje, što se masovno zloupotrebljava.
- Država bi to morala da suzbije. Trebalo bi Krivičnim zakonikom predvideti novo krivično delo i teško ga sankcionisati, jer to predstavlja veliku i ozbiljnu povredu prava i privatnosti, da ne kažem da se ruši Ustav - kaže Petronijević.
Korišćenjem tih sredstava, smatra Petronijević, nema granica zloupotrebe.
- Tužilaštvo bi moralo hitno da reaguje u slučaju Radulovićevih navoda i da isproverava sve te stvari - zaključio je Petronijević.