Dr Trivo Inđić, sociolog i filozof, diplomata, naučnik, praksisovac, buntovnik šezdesetosmaš, u intervjuu za Ekspres otkriva da je Dobrica Ćosić pre Brionskog plenuma pisao Titu i od njega tražio da se, ukoliko je kriv, Aleksandru Rankoviću javno sudi.
Inđić je svog prijatelja Oskara Daviča, kako kaže, zamolio da kaže nešto u Rankovićevu odbranu, ali je Davičo to prećutao. Upravo su mu mešanje u taj slučaj zamerili u Komunističkoj partiji zbog čega 1967. godine i izbačen iz partije.
- U Srbiji te 1966. se pojavila neka nada ili iluzija da će se politika prisile menjati, da će biti bolje. Da policijski aparat neće imati tako značajnu ulogu kao prethodnih godina. Te nade, naravno, nisu dugo trajale. Bile su to ozbiljne zablude. Studentske demonstracije u Beogradu, pa studentski protesti u Prištini, ispostavilo se, raspršili su naše nade. Nova garnitura koja je došla na vlast posle Rankovića praktično ne menja mnogo politiku. Opet imate represiju prema intelektualcima, prema bilo kakvoj javnoj demokratičnoj reči - kaže Inđić.
Na pitanje dali mu je danas jasno da je sve u vezi sa Rankovićem bila nameštaljka, Inđić odlučno kaže:
- Naravno, pogotovo meni.Tada sam radio u CK. Već tada sam bio stari prijatelj s Ćosićem i 1966. smo i o tome razgovarali. On je tada napisao pismo Brozu u kojem je tražio javno suđenje za Rankovića ako je kriv. Smatrao je da to treba javno razmotriti. Svog prijatelja Oskara Daviča, koji je bio u to vreme član CK KPJ i vrlo uticajan, zamolio je da na Brionima za vreme razgovora o Rankoviću kaže neku reč u njegovu odbranu. Davičo je to prećutao. Većina ljudi koje sam ja poznavao shvatila je slučaj Ranković kao jedan interni komunistički obračun koji neće promeniti temelje sistema niti doneti demokratiju - kaže Inđić.
Više pročitajte na ekspres.net.