Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev rekao je da je sastanak bio u vezi Balkana u 21. veku kako bi bio bolje mesto za život.
- Otvorili smo jednu inicijativu, ja je zovem akcionim planom koji stvara drugačiji Balkan od onog koji poznajemo. Možete zamisliti Sbriju, Albaniju i Severnu Makedoniju koji pozivaju ostale zemlje Balkana da uradimo još više od onoga što radimo u berlinskom procesu - rekao je Zaev.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je za Srbiju to veoma važna inicijativa i d aje ponosan da su se za kratko vreme dogovorili oko važnih stvari za građane.
- Kad uvedemo dežurstva za inspekcije na granicama, samo na pojedinim prelazima između zemalja 129 miliona evra će biti ušteda, da vam ne govorim koliko je lakše za proizvođača paradajza na severu ili jugu Albanije da tu robu koja je lako kvarljiva izveze u Srbiju i može da planira bolju proizvodnju. Da investitori mogu da razmenjuju inženjere i radnike, za 2 godine ćete moći da vidite rast investicija u sve 3 zemlje. Imaćete slobodno kretanje, pre kraja godine da izlazimo u Albaniju samo sa ličnom kartom - rekao je Vučić.
On je kazao da u Srbiji neće biti popularno ono što je dogovoreno u Ohridu, ali da ga to ne zanima.
- Ljudi to danas mnogi ne razumeju, vidim da je Rama pod pritiskom. U toku izborne kampanje su me protivnici napadali da gradim auto-put za veliku Albaniju, ali su dobili 11 puta manje glasova od mene. Ponosan sam na dogovor Severne Makedonije i Albanije. Možda ovo nama propadne, ali će svakako biti budućnost, ovde nema nikakve nove Jugoslavije, već boljeg života za naše građane - rekao je Vučić.
Premijer Albanije Edi Rama rekao je da nije ideja da se podeli zapadni Balkan koji je ionako rascepkan, već obuhvatiti sve zemlje Balkana.
- Naša deklaracija, dogovor na samitu je zapisano i usvojeno u šest zemalja na sastancima koje smo imali. Osnovna karakteristika je da je ovaj dokument unutrašnja želja, a ne pod patronatom spolja - rekao je Rama.
On je najavio da će sledeći sastanak biti 21. decembra u Draču, a na tom samitu će biti predstavnik EU za spoljnu politiku Žozef Borel.
- Želimo da u Draču vidimo i Crnu Goru i BiH koji će želeti da uđu u ceo ovaj proces, a da u proces bude uključeno i (tzv.) Kosovo ravnopravno i na legalnim osnovama, ali da izbegnem sa svima onima koji se prave da ne razumeju. Nije trenutak da objasnim zašto treba da shvate, najpre u mom sećanju mi smo se suretali, zasedali, razgovarali i dogovorili smo se, harmonizovali smo sve što je zapisano, ne kao jedan memorandum.
Rama je kazao da pet godina od početka Berlinskog procesa učešće Kosova nije stavljeno pod znak pitanja.
- Sve to znači da Albanija nije promenila svoj stav prema Srbiji o priznanju Kosova niti sam ja promenio svoje mišljenje. Srbija treba da prizna nezavisno Kosovo. Nije opravdanje da Kosovo ne uđe u ovaj sporazum. Toliko je godina prošlo i imamo i problema na granici Kosova i Albanije, ali građani ne žele da imaju problema sa robom koja satima čeka na granici ili žele da se granice potpuno otvore za četiri osnovne slobode - rekao je Rama.
On je dodao da otvaranje granica među zemljama Balkana nije "mini Šengen", jer je visok 192 cm.
- Nemam želju ni da budem ni mini Jugosloven ni veliki Albanac, već želim bolji život građanima - rekao je Rama.
- Ni sada pet godina kasnije, učešće Kosova nije stavljeno pod znak pitanja! Sve to ne znači da je Albanija promenila svoj stav prema Srbiji i Kosovu. Smatram da treba da Srbija prizna Kosovo. Ali to ne znači da treba da Kosovo bude isključeno, već da Kosovo i Albanija treba da štite svoje ekonomske interese - rekao je Rama.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić je kazao da je sastanak dobra platforma za perspektivu zemalja zapadnog Balkana.
- Ovo je nastavak našeg dogovora od pre nekoliko godina da se ne sastajemo u evropskim gradovima, već u državama zapadnog Balkana kako bismo definisali najbolje modele za rešavanje izazova sa kojima se suočavamo. Mi u BiH nemamo konsenzus ni zvaničan stav o ovoj inicijativi - rekao je Zvizdić.
On je kazao da će BiH svoj konačan stav će doneti u skladu sa svojim procedurama i posle ozbiljne analize ovlašćenih institucija.
- Dobili smo potvrdu da cilj ove inicijative nije da se derogiraju postojeći sporazumi poput CEFTA i ostalih, već postoji prostor da se saradnja proširi. reba kontinuiranoi raditi na unapređenju ekonomske saradnje koja će unaprediti procese izgrade pomirenja u regionu - rekao je Zvizdić.
Ministarka privrede Crne Gore Dragica Sekulić rekla je da je Crna Gora najbliža ulasku u EU od svih zemlaja na Balkanu jer nema otvorene sukobe ni sa jednim susedom.
- Svaka inicijativa do sad koja se ticala ekonomske saradnje u CG je bila cenjena jer ubrzava evropski put i integracije, a inicijativa je bila vrednovana i po benefitima za građane i privrede CG. Mora se dokazati koji su to benefiti za građane i privredu i da se ovom inicijativom ubrzava naš evropski put. CG će i dalje biti pouzdan partner regionalnom povezivanju - rekla je Sekulić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nema potrebu da se dodvorava nekome i ponavlja da evropski put nema alternatiu, već da ulazak u EU ne zavisi samo od samih država.
- Protiv koje ideje imate šta da kažete, da sa ličnom kartom prelazimo granicu, da nam kamioni brže idu, šta imate protiv toga da turisti dolaze, da imamo više fabrika? Šta imate protiv tih ideja osim šupljih priča o patriotizmu - upitao je Vučić.
- Svi hoćemo da budemo deo EU, ali to ne zavisi samo od nas, to zavisi i od njih. Može šest mladića da voli jednu devojku, ali ona može da bude nezainteresovana. Mi smo završili 50 odsto posla da oni nama sviđaju, ali 50 odsto je da li se mi njima sviđamo. Najvažniji je život naših građana, mene zanima bolji život mojih ljudi. Naše analize govore da će prvo korist imati građani Severne Makedonije, Albanije, pa tek u Srbiji. Kao što za Ramu kaže da će biti u Jugoslaviji, meni je to smešno. Meni zameraju da stvaram veliku Albaniju. Šta imate protiv toga da se brže prolazi kamionima - upitao je Vučić.
On je dodao da su zvaničnici zapadnog Balkana "malo stariji" i pametniji, pa su shvatili da je potrebno da se udružuju umesto da se ogovoraju.
- Mi se nalazimo na evrposkom putu, imamo oči uši, umemo da vidimo realnost - rekao je Vučić i dodao da će se sa predsednikom Francuske Emanuelom Markonom videti sutra te da će pitati ono što je važno i za Zaeva i za Ramu.
- Moliću za podršku na evropskom putu za sve nas i tražiću podršku za ovaj projekat - rekao je Vučić.
Sastanak o "malom Šengenu" nastavljen je danas u širem sastavu, pošto su se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerima Albanije i Severne Makedonije, Ediju Rami i Zoranu Zaevu pridružili predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i ministarka privrede Crne Gore Dragica Sekulić.
Vučić, Rama i Zaev sinoć su dogovorili konkretne mere koje treba da unaprede razvoj i atraktivnost privreda ove tri zemlje kroz ukidanje prepreka za četiri najvažnije slobode, po uzoru na EU, a u skladu sa Berlinskom inicijativom, zbog čega predsednik Vučić smatra da je teško "napadati" dogovor, iako napade i pritiske očekuje.
Programom je predviđen i sastanak lidera Zapadnog Balkana sa predstavnicima međunarodnih organizacija i institucija, nakon čega će, o rezultatima razgovora u Ohridu, učesnici na konferenciji za štampu obavestiti javnost.
Među merama koje su sinoć dogovorili Vučić, Zaev i Rama, su mere za slobodu kretanja, kroz omogućavanje putovanja ličnom kartom, ali i radne snage kroz priznavanje kvalifikacija i diploma.
Što se slobodnog protoka roba tiče dogovoreno je uvođenje 24-o časovnog radnog vremena svih inspekcijskih službi sa akcentom na fotosanitarnu I veterinarsku inspekciju, ali i objedinjavanje I formiranje zajedničkog paketa dokumentacije potrebnog za tranzit roba u okviru zemalja članica inicijative.
Na sastanku u Ohridu sve četiri slobode ući će u akcioni plan, koji treba do idućeg sastanka, 21. decembra u Albaniji, da donese konkretne rezultate.