Mislim da postoji raspoloženje za susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, a dogovori koji bi se postigli doprineli bi ubrzanju u rešavanju međusobno otvorenih pitanja, izjavio je danas specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih Veran Matić.
U emisiji Uranak TV K1 on je ocenio da godinama postoji zastoj u otkrivanju mesta stradanja što usporava rešavanje pitanja nestalih lica.
Dodao je da posle zahlađenja odnosa Srbije i Hrvatske traje i zastoj po pitanju rešavanja pitanja granica i imovine.
- Izuzetno važan trenutak bi bio susret na vrhu Vučića i Plenkovića, i dogovor kako bi se ta pitanja rešavala u narednih nekoliko godina. Mislim da postoji raspoloženje obe strane da se to desi ubrzo - rekao je Matić.
Matić je predstavljao Srbiju u sredu u mestu Grubori, zaseoku Plava, kod Knina, koje je zapaljeno u Oluji i gde je hrvatska vojska ubila šest nedužnih civila a sada je Vlada Hrvatske donela odluku o obnavljanju kuća.
- Za godinu dana Grubori su oživeli, ljudi su počeli da dolaze, kada sam odlazio, ostalo je 40 ljudi u tom mestu. Jedna kuća je obnovljena, spavaće tu i pod šatorima. Tu su deca sa roditeljima, doneli su šatore, voze kvadove - opisao je Matić situaciju.
Odluku Vlade Hrvatske da finansira izgradnju 12 novih tipskih kuća, i finansira rekonstrukciju nekoliko kuća, on je opisao kao pomak da se vrati život u Grubore čiji stanovnici sada žive u okolini Beograda ili negde drugde u inostranstvu. .
- Ljudi su optimistični po pitanju budućnosti. Nadam se da će brzo ići realizacija jer je dogovorena izgradnja tipskih kuća - rekao je on.
Dodao je da očekuje da će se ljudi vraćati u Grubore a da nije siguran da će ljudi da se vrati za stalno.
- Važno je da imaju svoju kuću. Hrvatska vojska je tu popalila i ubila ljude. To je krivica države, koja je nadokanđuje. U Gruborima se može stvoriti model i za druga mesta, i zato je važno, gde se ovako nešto dogodilo - rekao je Matić.
Dodao je da se niko od Gruborana nije žalio da je imao ikakve probleme.
Kao član Radne grupe za zaštitu novinara Matić je ocenio da dnevna štampa u poslednjih godinu dana izgleda užasavajuće.
- Jako sam zabrinut pravcem koji ide novinarstvo, najviše zato što je to nepovratan proces. Generacije koje su novinarstvo učile iz knjiga a ne sa mreža i jutjuba, su odlazeće - rekao je on.
Dodao je da satanizacija koju urednici sprovode kroz medije, često oslonjena na izmišljene vesti, nema veze sa novinarskim kodeksom.
Apostrofirao je da je bezbednost novinara često ugrožena napadom drugih novinara preko spinovanih činjenica na naslovnim stranama, što je pritisak na novinare odnosno vrsta pretnji.
Kako sankcije za to nisu najjasnije Matić je istakao da je Radna grupa zatražila izmene Krivičnog zakonika kako bi se obuhvatio i ovaj problem.
Matić je rekao i da je koalicija nevladinih organizacija za dobročinstvo povela kampanju kako bi se viškovi hrane efikasno usmerili ka gladnima u Srbiji, koji je oko pola miliona ljudi, među kojima su i deca.
Istakao je da se zalažu da se zakonodovna politika prilagodi kako se u Srbiji hrana ne bi bacala i uništavala.
Kao paradoks naveo je da kompanija koja pokloni hranu pre kraj roka, mora da plati PDV kao da je prodala, a ako hrana propadne taj trošak izostaje.
Naveo je da postoji problem dostavljanja hrane starim lica koji žive u udaljenim mestima koji nije sistemski rešen, i dodao da je nepostojanje sistema socijalnih karti stanovnika veliki nedostatak.
U okviru kampanje usavršiće se veb sajt koji će pomoći lakšem i bržem spajanju onih koji imaju viškove hrane i nevladinih organizacija koje posreduju da stignu do gladnih u Srbiji.