Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje otkrivanju biste Jevgenija Primakova, bivšeg premijera Ruske Federacije u prostorijama Ruskog doma u Beogradu.
Direktorka Ruskog centra za nauku i kulturu - Ruski dom, Eleonora Mitrofanova rekla je da je Primakov promenio kurs spoljne politike Rusije.
- To što danas otvaramo ovu bisto je izraz naše zahvalnosti i poštovanja ovog velikog čoveka koji je celog života prikazivao veliku podršku Jugoslaviji, ovo što danas radimo je naša zahvalnost njemu - kazala je ona.
Bivši predsednik Vlade Rusije i bliski prijatelj Primakova Sergej Stepašin rekao je da Rusija 90-ih nije možda pomogla Jugoslaviji koliko je mogla, ali je Primakov učinio sve što je bilo u njegovoj moći.
- Postoje neke činjenice malo poznate, ali o čemu znaju gospoda iz vojnih redova. Nikome tada nije moglo da padne na pamet da će zbog odluka u Ujednjenim nacijama nekome ipak pasti na pamet da izvrši bombardovanje Jugoslavije. To što se dogodilo Srbiji je takođe velika lekcija za Rusiju - rekao je on.
Predsednik Vučić rekao je da je Primakov imao večnu ljubav prema otadžbini, ali da je 1999. kada je čuo za bombardovanje izdao dekret, te da je njegova politika bila dalekovida.
- Napravio je zaokret u spoljnoj politici Rusije. Prioriteti koje je postavio Jevgenij ima odraza i danas uprkos pritiscima spolja. Učinio je sve da Rusiju zaštiti i povrati na svetsku političku scenu - rekao je on.
Kako je kazao u Srbiji smo osetili Primakovu borbu za jednakost i pravčnost.
- Nije lako da vas vaš narod poštuje ceni i voli. Najteže je to u svojoj kući. Iskreno cenimo što je uradio za Rusiju ali i boreći se za Srbiju i naše pravo da budemo svoj na svome. Mi ga nećemo zaboraviti, kod nas se kaže da čovek može da umre dvaput, što se tiče zaborava Primakov večno će živeti, hvala mu na svemu. Neka večno živi prijateljstvo Rusije i Srbije. Neka živi Rusija, neka živi Srbija - rekao je Vučić.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da će govoriti na srpskom jeziku zbog velikog poštovanja i ljubavi prema Srbiji i srpskom narodu.
- Veliki je značaj Jevgenija zbog toga što je bio značajan i naučnik. Putin ga je nazvao velikim građaninom Rusije, ova izreka govori sve. Više reči i ne treba. Ja sam imao čast da radim sa njim. Situacija u bivšoj Jugoslaviji bila je najveći izazov u spoljnoj politici. Početak 1996. godine, prva faza implementacije Dejtona. On je odmah pronašao gde je trebalo imati jače delovanje. Mi smo odmah počeli i dobili upute koji su bili prožeti nacionalnim interesom i brigom o saradnji sa Srbijom - rekao je Harčenko.
Prema njegovim rečima, veliki je značaj Primakova u saradnji sa nekadašnjom Jugoslavijom.
- Takav je položaj bio Rusije da nismo mogli da napravimo sve, ali on je gledao decenijama unapred i koncept multikulturalnog uređenja sada je zaživeo. Principi Primakova sačinjavaju sadašnji moderni koncept Ruije. Što se tiče Kosova ponudio je više rešenja za to na miran način. Ali Zapad je od početka uzeo smer i pripremao se za vojno rešenje i agresiju protiv Srbije - rekao je Harčenko.
Na ceremoniji su intonirane himne Srbije i Rusije, a bistu je otkrila autorka skulpture.
Jevgenij Primakov, sovjetski i ruski državnik, preminuo je u 85. godini života. Primakov će u knjizi istorije ruske politike ostati upamćen kao izuzetno poštovana figura, naučnik i izvanredan državnik.
Primakov je bio šef ruske diplomatije od januara 1996. do septembra 1998. kada je postao premijer Rusije. Na čelu ruske vlade je bio do maja 1999. godine.
Ostao je upamćen kao pragmatičan političar, koji je vukao poteze koji su možda nekada delovali neodgovarajuće tvrdoj patriotskoj struji unutar zemlje, ali su uvek bili u korist Rusije.
Početkom novembra 2004. svedočio je pred haškim tribunalom u korist odbrane Slobodana Miloševića.
Jevgenij Primakov ostaće upamćen u srpskoj javnosti po tome što je okrenuo avion i otkazao posetu Vašingtonu kad je 24. marta 1999. čuo za početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije.