Svega nekoliko sati pošto je mučko prebijanje Srba u Kninu zvanično označeno samo kao narušavanje reda, i dok njihova predsednica sramno ćuti na eksploziju nasilja nad našim narodom, iz Zagreba su se drznuli da protestuju zbog izjave prvog čoveka Srbije Aleksandra Vučića.
Naime, Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske poručilo je predsedniku da umesto manipulisanja činjenicama unapredi položaj hrvatske manjine i napusti retoriku koja šteti odnosima. Njegove reči da je razumljivo što se najveći deo srpskog naroda pre 30 godina pobunio protiv hrvatskog režima, da ih ne razume kada govore o velikosrpskoj agresiji, a zna se da je broj međusobnih žrtava neuporediv (naročito iz Drugog svetskog rata), i pominjanje genocida u Jasenovcu i zločina u Glini, okarakterisali su kao "krajnje neprihvatljive".
- Hrvatska odbacuje ovakav pokušaj relativizacije srpske odgovornosti za izazivanje oružanog sukoba i agresije na hrvatsko državno područje. Upravo pretenzije na mešanje u unutrašnje stvari susedne zemlje čine osnovnu razliku između hrvatske i srpske politike - navodi se u saopštenju, i dodaje da Hrvatska jamči najviši stepen zaštite prava nacionalnih manjina, a Srbija se poziva da unapredi položaj Hrvata.
Oštrica ovog pamfleta nije okrenuta ka sasvim tačnoj oceni prvog čoveka Srbije. Zvaničnike iz Zagreba zabolela je, pre sve, Vučićeva ocena o Jasenovcu, jer oni bi hteli da Srbi uopšte i ne pominju svoja stratišta u NDH - od Stare Gradiške, Gline, Prebilovaca, Jastrebarskog... U tom smislu valja se prisetiti i predloga u osvit ovogodišnjeg obeležavanja stradanja, kada su krugovi iz Zagreba tražili da se ne dozvoli "neprimeren" način sećanja na "Oluju", a u medijima je pominjano i pitanje zabrane Vučićevog ulaska u Hrvatsku.
To jasno govori da aktuelnom režimu u Zagrebu bode oči uspostavanje kulture sećanja, koju od dolaska na vlast neguje upravo predsednik Vučić. On je razbio matricu na koju su Hrvati navikli, a po kojoj je na Beograd bačena stigma isključivog krivca za sve što se dešavalo devedesetih. Odnosno, tu sintagmu da veliki srpski zločin anulira naša stradanja epskih razmera u Drugom svetskom ratu.
U takvom ambijentu je i došlo do toga da čak bivši predsednik Boris Tadić, u najgledanijoj emisiji na HRT "Nedeljom u dva", izjavi da i nije nešto naročito ponosan što je Srbin. Takvim pristupom nije ni bilo moguće sećati se na dostojan način srpskih žrtava iz potonjeg rata. Tad, razume se, nije ni bilo državnog obeležavanja godišnjica pogroma u "Oluji". Zato će Vučić i biti meta u predstojećoj predizbornoj kampanji u Hrvatskoj, jer svim stanarima Pantovčaka upravo on kvari nametnuti koncept o večitoj srpskoj krivici.
Druga ravan je možda i perfidnija i tiče se preimućstva koje Hrvatska ima kao članica EU i što se verovatno neće libiti da ucenjivački arsenal upotrebi protiv pristupanja Srbije. Uz poznate zahteve - regulisanje granice na Dunavu, povratak kulturnog blaga, rešavanje pitanja nestalih, Zagreb kao legitiman uslov može, recimo, "isporučiti" i naše "neprimereno" obeležavanje "Oluje". Jer, iz njihove perspektive, ova "briljantna i opravdana vojna operacija" posledica je "velikosrpske agresije" o kojoj je, dok su hrvatski huligani u ponedeljak tukli devetogodišnjaka u Uzdolju, govorila i Grabar Kitarović.
Muškarac M. Š., koji je 20. avgusta napao i povredio Srbina Dobrivoja Arsića u Viškovu kod Rijeke, zaposlen je u Upravi civilne zaštite pri hrvatskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Iz policije je saopšteno da će 42-godišnji muškarac biti udaljen iz službe, u skladu sa zakonom. Njemu je nakon hapšenja određen istražni zatvor od 30 dana, a tereti se za delo pretnja i telesna povreda počinjena na osnovu nacionalne pripadnosti.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da se Hrvatska ponaša kao nacistička Nemačka koja je proterivala Jevreje i za to optuživala Jevreje:
- To radi i Hrvatska. Kontinuirano, od 1941, proteruju Srbe na razne načine i govore da smo sami za to krivi. To je kontinuitet ustaške politike, i tamo javno mnjenje zna da će da profitira svako ko zastupa interese protiv Srba. Toga će pred izbore biti sve više. Moramo da prekinemo sa iluzijama da je pomirenje sa Hrvatima, barem zasada, moguće. Treba da insistiramo na tome da je nad Srbima od 1941. do 1995. vršen genocid i da radimo uporno na tome da međunarodnu javnost upozorimo na neonacističke pojave u Hrvatskoj danas - kaže Anđelković.
BONUS VIDEO: Hteli sekirama protiv topova: Zašto je ova bitka SRPSKE VOJSKE posebna? (VIDEO)