Zločinačkom akcijom Oluja hrvatske policije i vojske, koja je trajala od 4. do 8. avgusta 1995, završen je četvorogodišnji oružani sukob, a prema nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja UN tela i lokalnih nevladinih organizacija, u toj akciji je ovu oblast oko Knina napustilo oko 280.000 Srba.
Cilj ove operacije je bio zauzimanje najvećeg dela teritorije Republike Srpske Krajine, koja je bila aktivna za vreme rata vodeći politiku zasnovanu na težnji Srba u Hrvatskoj da ostanu u Jugoslaviji. Operacija je zvanično trajala 4 dana, završila se padom Republike Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Republike Hrvatske nad tom teritorijom.
Sa teritorije RSK koju je zauzela hrvatska vojska izbeglo je oko 280.000 Srba. Međunarodni sud pravde je februara 2015. godine odbacio međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid. Peti avgust u Hrvatskoj se slavi kao "Dan pobjede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan žalosti.
Za 26 godina promenilo se mnogo. Ljudi iz izbegličkih kolona su se skućili, deca su odrasla i nastavila svoje živote. Međutim, jedno je sigurno, ono što se dogodilo tokom četiri dana trajanja "Oluje", pamtiće zauvek.
D.T. (76) za portal SrbijaDanas kaže da su joj dva sina bila na ratištu i da nije spavala iz straha da je ne ubije neko.
- Znam samo da su nas terali kao stoku, nisu nam dali da pokupimo iz kuće šta nam je bilo potrebno. Mi sa troje male dece od 5 godina idemo u kolonama dan i noć. Nismo spavali da nas ne ubije neko. Ne znaš da li su ti deca živa, a obojica sinova su mi bila na ratištu. Kad smo došli u Srbiju, nigde nikoga nemaš. Danima sam čekala da mi se deca jave - priča žrtva "Oluje" D.T.
Njen sin, B.T. (54), se borio na srpskoj strani sa bratom, kumom i komšijom. Kako kaže, granata je pala pored njega i oštetila mu sluh.
- Mi smo kao vojska bežali automobilom. Danima nismo znali da su naše porodice žive. Izvlačio sam mrtve i pružao ranjenima pomoć. I danas, kad legnem, čujem pucnjavu i buku. Muka mi je kad se setim kako smo morali da odemo. Nikada neću prežaliti i zaboraviti kako smo otišli iz svojih kuća - kaže on.
Njegova sestra, D.T. bila je dete, ali seća se kako su ljudi u kolonama delili hranu i da je noćima plakala zbog hladnoće i straha.
- Imali smo magarca, koji je nažalost ostao tamo. I danas ga se setim sa suzama u očima. Kad smo došli u Srbiju, svi smo sanjali pucnjavu i trzali se - rekla je ona.
BONUS GALERIJA - Tužne fotografije iz nekadašnje Republike Srpske Krajine