Reč kojom se završava svaka molitva je amin. A ona ima jednostavno značenje.
DA LI ZNATE KOJI JE DANAS PRAZNIK?! Vernici u Srbiji danas izgovaraju OVE REČI za SPAS DUŠE!
Amin je reč koja potiče od hebrejske reči āmēn (אָמֵן)
SVEĆU PALIM, KOLAČ SEČEM: Znate li kako smo počeli da slavimo slave?
Ova reč je jedna od retkih koja je ostala gotovo nepromenjena od svog nastanka. Preživela je hiljade godina, a njen oblik je samo prilagođen na nekoliko različitih jezika, dok je značenje ostalo isto.
Ova reč datira iz vremena prvih pisanih reči i pojavljuje se u najranijim jevrejskim spisima.
Njeno značenje vezuje se za odobravanje i označava nešto što će se tek dogoditi. Prevod reči amin je – “neka bude tako!”, “Tako je!”. Amin se koristi i da se ukaže na to da se neko veoma slaže sa nečim i u tom smislu znači "vaistinu, bez sumnje, nesporno", piše Nacionalna geografija.
Ovo je jedna od retkih hebrejskih reči koja je u liturgiju hrišćanske Crkve ušla u neizmenjenom obliku zbog svoje vanredne svetosti: to ne treba da čudi pošto se u jevanđeljima koristi čak 77 puta, i to se većinom stavlja u usta Spasitelja.
Etimološki, dolazi od hebrejskog glagola "aman" što se prevodi kao "osnažiti, potvrditi". Međutim, koren ove reči je opštesemitski i može se naći i u aramejskom jeziku kojim je govorio i na kojem je propovedao i sam Isus Hrist. Reč amin je iz judaizma ušla u grčki jezik rane Crkve, a iz grčkog u latinski iz kojeg se zatim rasejala po Zapadnoj Evropi. Ovde treba reći jednu važnu stvar: latinski je bio zvanični jezik Istočnorimskog carstva sve do 610. godine, ali tokom cele istorije ujedinjenog Rimskog carstva i kasnije grčki je bio jezik kulture i filozofije, pa samim tim i religije.
Gramatičari smatraju da je suglasnički koren ove reči "amn" (jer "alef" ima funkciju suglasnika u morfologiji hebrejskog) i da taj koren znači "biti čvrst, potvrditi, pouzdano, verno, imati veru, verovati".