Na grbači naroda zgrtali su novac i gradili "velike" političke karijere, a dok je obična raja gledala kako da zaradi novac za hleb, oni su Srbiju upropašćavali sve više i više do te mere da je 2012. nezaposlenost bila 25,5 odsto.
Za vreme mandata Demokratske stranke nezaposlenost u Srbiji porasla je duplo.
Sada, kad se približavaju gradski izbori, "žuta hobotnica" ponovo se aktivirala ne bi li na neki način pokušala da obmane građane Srbije, zaboravljajući da naši građani dobro pamte u kakvoj situaciji je bila naša zemlja dok su njih sedmorica upravljali državom.
Javni dug Srbije od 2007. kada su Demokrate preuzele vlast u Srbiji pa sve do njihovog odlaska sa vlasti, javni dug Srbije porastao je za duplo.
Tako je dobro poznato da je Dragan Đilas, po odlasku sa mesto gradonačelnika Beograda, prestonici ostavio dug od 1,1 milijardu evra.
Njegova vladavina prestonicom Srbije ostala je u narodu upamćena i po brojnim aferama, a najveća među njima je svakako bespotrebno bacanje para na izgradnju Mosta na Adi. Naime, taj most je Beograđane koštao 400 miliona evra, a za istu sumu novaca u svetu su izgrađeni mnogo veći i funkcionalniji mostovi.
Tako na primer, najviši drumski most na svetu "Vladuc de Millau" u Francuskoj, koji je dug čak 2,5 kilometra koštao 400 miliona evra, dok je Most na Adi koji je dug 0,9 kilometara koštao 400 milona evra. Đilas je uzimao i kredite za most koji nije ni dovršio do kraja.
Građani se dobro sećaju nabavke i ugradnje podzemnih kontejnera, koji nikada nisu profunkcionisali, usled ozbiljnih tehničkih nedostataka i čiji je kvalitet bio katastrofalan. Naime, tadašnja beogradska vlast na čelu sa Đilasom, potrošila je za nabavku i postavku kontejnera 6 miliona evra.
Beograd je po planovima Demokratske stranke trebalo da ovim projektom poprimi razmere svetske metropole – ipak, do toga nije došlo. Naprotiv, ovaj projekat je potpuno propao, a ispostavilo se da je sam tender bio predmet malverzacija.
Isto tako, ono što Beograđani nikako ne mogu da zaborave je takozvani “Puzzle grad“, banjička igraonica sagrađena 2009. godine u vreme kada je na vlasti u Opštini Voždovac vladala Demokratska stranka, i koja se za veoma kratko vreme pretvorila u kućicu strave i užasa. Takođe i park Terazije, sagrađen kod buvljaka u Bloku 42, još jedno je ruglo za koje su bili zaduženi Đilas i DS.
Sadašnji predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić nekada je bio samo jedan u nizu saradnika gradonačelnika Đilasa koji je Beograd gurnuo u dugove. Tako se slobodno za Šapića slobodno može reći da je političku karijeru krenuo kao "zvezdica u usponu" i učenik Đilasove škole. Zajedno sa svojim "velikim učiteljem" potrošio silne pare na podzemne kontejnere, da bi kada se osamostalio i postao predsednik opštine Novi Beograd nastavio da primenjuje ono što je naučio od Demokrata.
Jedna od najpoznatijih afera koja se vezuje za Šapića je svakako bespravna gradnja u Studentskoj 45. Naime, parcelu na tom mestu kupuje Rade Dedović, ni manje ni više nego ujak Aleksandra Šapića, ruši postojeći objekat i na tom mestu gradi novi, nelegalni objekat na dve etaže. Bespravni objekat koji se sada nalazi u Studentskoj 45 izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju (29. 11. 2015. ) i nalazi se na zemljištu čija je namena javna odnosno predviđena je za izgradnju objekata studentskog standarda, te je zbog toga predviđeno njegovo rušenje. Iako, je Šapiću Gradski Sekretarijat za inspekcijske poslove naložio da se objekat potpuno sruši do dana današnjeg taj objekat nije uklonjen.
Još jedan član žutih, koji danas pokušava da dođe na neku vodeću poziciju u Srbiji je Vuk Jeremić. On pristupa Demokratskoj stranci nakon što je Tadić postao predsednik Srbije i brzo nakon toga postaje ministar spoljnih poslova. Iako se kao kandidat za predsednika Srbije predstavljao kao veliki patriota, dok je upravo on bio u Tadićevom ministarstvu prištinski korpus bio je rasformiran, a dok je bio u Predsedništvu Srbije, Kosovo je proglasilo jednostarnu nezavisnost. Kada je on bio u Ministarstvu spoljnih poslova, Srbija je podnela takvu tužbu Međunarodnom sudu pravde, sa takvim pitanjem, koje je dovelo da taj sud potvrdi odluku Prištine o nezavisnosti. Takođe, kada je Jeremić vodio MSP, koje je pregovaralo sa Prištinom, tada je dogovoreno kako da se uspostave administartivni prelazi, koji liče na granične prelaze, a koji su kasnije uspostavljeni.
Jeremić je sve ovo iskoristio za ličnu promociju, kako bi postao predsedavajući u Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija. S toga se postavlja pitanje, da li je Jeremić takvu poziciju dobio zahvaljujući “angažmanu“ oko kosovskog pitanja, s obzirom da su ga upravo za presedavajućeg podržale Zapadne zemlje.
I propali predsednički kandidat Saša Janković može se pohvaliti da je na bitnu funkciju u državi došao dok je DS bio na vlasti. Na funkciju zaštitnika građana poslanici Skupštine Srbije izabrali su ga 2007. godine, a umesto da brani interese građane Janković je svoju funkciju iskoristio za sopstvene interese.
Janković je na mestu zaštitnika građana proveo 9,5 godina i prema njegovim rečima za tu funkciju dobijao platu 340.000 dinara mesečno što je za taj period iznosi 38.760.000 dinara. Tako je na veoma važnoj i odgovornoj poziciji punio svoje džepove iz državnog budžeta, a umesto da se bavi zaštitom građana Janković je najveći deo svog vremena trošio tvitujući i baveći se politikom. Koristio je sve resurse koji su mu bili na raspolaganju kao zaštitniku građana da se što više bavi politikom i da proba da se pozicionira kao lider opozicije. Na kraju je dao ostavku kako bi se kandidovao na predsedničkim izborima na kojima je kao drugi osvojio 3,5 puta manje od prvoplasiranog, aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Da mu je drugo mesto bilo kratkog daha i da je samo kratko bio zvezda u usponu govori pogatak da Pokret slobodnih građana ubrzano gubi podršku, da je veliki broj članova napušta i da je trenutno na oko 7 posto podrške, što je više nego duplo manje u odnosu na pre šest meseci.
Dragan Šutanovac prošao je žutu školu, sve moguće funkcije za vreme njihove vlasti da bi na kraju sačekao da svi oni odu iz DS-a, a on ostane kao "veliki" predvodnik stranke. Ono što je svakako obeležilo njega dok je bio na državnoj funkciji je afera "Pašnjak".
Naime, predsednik Demokratske stranke, koji prema dostupnim podacima nema dana radnog staža van politike, pored luksuznog stana, vrednog skoro milion evra u blizini Hrama Svetog Save na Vračaru iznad kog je nadzidao i penthaus od 139 kvadrata, ima čak 300.000 evra oročene štednje na ličnim računima u banci. Postavlja se pitanje odakle Šutanovcu koji je bio i bivši ministar odbrane toliki novac, ako se pored politike nikada nije bavio nijednim drugim poslom. Šutanovic se ipak nije udostojio da građanima Srbije objasni odakle mu toliki novac, te se stoga ovaj slučaj može posmatrati kao odličan primer vrednosti za koje se demokrate zalažu već 27 godina.
Sadašnji predsednik Nove stranke, takođe izdanak žutih i njihov premijer, Zoran Živković ostao je upamćen u narodu svakako po sumnjivoj prodaji "Sartida" i "Beopetrola". Naime, kao predsednik vlade, na jednoj od svojih prvih sednica odobrio je prodaju preduzeća "Sartid" koje je EU označila kao jednu od 24 sporne privatizacije, kao i prodaju "Beopetrola". Njega je, Ratko Stojanović, član tenderske komisije pri prodaji "Beopetrola", okrivio za štetan kupoprodajni ugovor s "Lukoilom", a Savet za borbu protiv korupcije naveo je da je prilikom privatizacije "Beopetrola" država oštećena za 100 miliona evra!
Nakon izlaska iz politike 2007, Živković se posvetio svojoj velikoj strasti - vinu! Zakupio je 47 hektara zemlje u Krčedinu i zasadio vinograd od čak 165.105 sadnica. Tako je nastala Kuća vina "Živković", čija vrednost se procenjuje na milion i po evra. Rad na vinogradu pratila je afera vezana za bespovratne subvencije u iznosu od oko 525.000 evra koje mu je dodelilo Ministarstvo poljoprivrede.
Kao šef države morate da snosite odgovornost ne samo za svoje političke poteze, već i za poteze svojih saradnika, a politički krst koji nosi Boris Tadić po tome što je i sam radio dok je bio na vlasti, teži dosta. Kao velika odgovornost za svakog predsednika i premijera države je svakako ekonomska stabilnost zemlje koju vode, a upravo se desilo da je po silasku sa čela šefa države, Boris Tadić ostavio Srbiju na rubu ekonomske propasti. Ipak, dok je narod grcao u dugovima zbog politike i šefovanja Borisa Tadića, on se "skućio" u vili od 300.000 evra.
Posle svih ovih i drugih afera koji su ispratili ovu žutu hobotnicu postavlja se pitanje šta bi njih sedmorica mogli da urade za Srbiju i njene građane, ako bi se dočepali vlasti?! Da li bi se pražnjenje državne kase i džepova građana nastavilo?! Jedno je sigurno, građani Srbije ne žele da im se žuta hobotnica lepi ni za lični, ni za državni budžet kako bi širila svoje kapacitete.