Piše: Nekadašnji izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel
Pre godinu dana, 4. septembra, svet je proslavio potpisivanje Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa tzv. Kosova i Srbije u Ovalnoj sobi Bele kuće. Predsednik Tramp je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija kako bi napravili ogroman korak ka rešavanju njihovog istorijskog sukoba.
Vizija Donalda Trampa je bila da tzv. Kosovo i Srbija normalizuju svoje ekonomske odnose i pomognu u potpunoj revitalizaciji Balkana. Predsednik Tramp je verovao da dotadašnji sukob utiče na otvaranje novih radnih mesta i ekonomski razvoj za obe strane. Takođe je verovao da strategija stalnog političkog razgovora, koju vode Evropljani, ne funkcioniše.
Nažalost po Balkan, Bajdenova administracija zauzela je suprotan stav. Predsednik Džo Bajden nastavlja da ignoriše tzv. Kosovo, Albaniju, Srbiju i čitav region i odlučio je da jednostavno ne želi da se meša. On nema predsedničkog izaslanika za pregovore, a u Beloj kući nema rasprava ili planova za ovaj region. Ne planiraju se posete na visokom nivou od strane američkih zvaničnika niti datumi za dolazak balkanskih lidera u SAD.
Međutim, Bajden je potpuno pristao na proces koji vodi Evropska unija u Briselu, u Belgiji. EU je sada zadužena za strategiju obnove Balkana i razgovore o normalizaciji odnosa. I kao što smo videli iz tempa rasprava o pridruživanju EU, narodi balkanskog regiona neće uskoro imati adekvatnu pomoć.
Ali predsednik Tramp i dalje veruje da bi svaka strana trebalo da nastavi sa primenom Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji iz 2020. uprkos odsustvu Bajdenovog angažovanja. Trampova administracija je verovala da će koraci Kosova i Srbije ka ekonomskoj normalizaciji umanjiti moć i značaj spornih i emocionalnih političkih pitanja i da je to preduslov za trajno rešavanje svih otvorenih sporova. I vizija predsednika Trumpa je delovala. Teškim pregovorima, strane su se dogovorile o izgradnji drumske i železničke veze, kao i o uspostavljanju direktnog leta između svojih prestonica, Beograda i Prištine.
Pod Trampom, Srbija i tzv. Kosovo su se takođe složili da otvore objekat zajedničkog prelaza Merdare. To je trebalo da bude samo početak preko potrebnog slobodnog i efikasnog protoka ljudi i robe između Srbije i Kosova. Tramp i dalje veruje da bi obe strane trebalo da priznaju diplome i stručna uverenja jedna drugoj i da se pridruže „mini-šengenskoj zoni“ koju su najavile Srbija, Albanija i Severna Makedonija u oktobru 2019. godine.
Postignuti dogovori o zaštiti i unapređivanju slobode veroispovesti, uključujući obnovljenu međuversku komunikaciju, zaštitu verskih objekata i nastavak restitucije jevrejske imovine bez nasleđa iz doba Holokausta vredna su sprovođenja čak i ako Bajdenova administracija ne obraća pažnju. Tako je i sa sporazumom o proglašenju Hezbulaha za terorističku organizaciju, kao i sa potpunim provođenjem mera za ograničavanje operacija i finansijskih aktivnosti Hezbulaha u jurisdikcijama uključenih strana. Trampov tim se nada da će obe strane takođe nastaviti sa svojim obavezama da pomognu u dekriminalizaciji homoseksualnosti u 69 zemalja u kojima je to trenutno nezakonito i da prošire svoje diplomatske odnose sa Izraelom.
Možda najvažnije - za ljude na terenu, strane uključene u pregovore i za istoriju i budućnost regiona - Tramp smatra da bi obe strane trebalo da ubrzaju procese i rad na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba iz rata koji se završio pre dve decenije.
Jedan istorijski dogovor, koji je Trampovim sporazumom 4. septembra prošle godine, postignut, Bajdenova administracija je već 'uzaludno potrošila'. Bilo je zaista uznemirujuće gledati kako Bajden ignoriše moja upozorenja da nam ističe jedna od važnih tačaka sporazuma koju smo teškom mukom dogovorili: jednogodišnji moratorijum na traženje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i na kampanju Srbije za povlačenje priznanja Kosova.
Nažalost, ta jednogodišnja obaveza je završena i stranke više nisu u obavezi da se pridržavaju dogovora. Neverovatno je razočaravajuće što Džo Bajden nije ni pokušao da produži moratorijum. Izgleda kao da je Džo Bajden zaboravio da Balkan uopšte i postoji.
Predsednik Tramp je od početka verovao da se međusobno poverenje može izgraditi kroz proces stvaranja mogućnosti i budućnosti za mlade ljude, a ne kroz revanšizam ili kroz ispravljanje istorijskih grešaka. Nažalost, tim predsednika Trampa je pogrešio misleći da su niski udarci između političkih protivnika problem samo na Balkanu, sada vidimo da je i Bajdenova administracija tome sklona.