Članovi prištinskog tima ga zbog toga gledaju sa podozrenjem i traže doradu, i onda je logično zapitati se da li je to možda signal da bi Šolc - Makron non pejper mogao da bude dobra polazna osnova za Beograd?
Te dve važne pojedinosti dokumenta kojima Evropska unija (EU) pokušava da zatvori dijalog slučajno ili ne saopštio je zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi. Uz napomenu da je Priština poslala pet stanica odgovora na predlog, kritikovao je da dokument koji su imali u rukama ne zadovoljava njihova dva zahteva.
- Prvi je bio da sporazum bude konačan, a drugi da u središtu bude međusobno priznanje. Nisam rekao da je to dobra osnova, rekao sam u kontekstu ova dva elementa, da plan više zadovoljava zahtev srpske strane - rekao je on.
Ako to nije po volji Kosova, da li to znači da jeste za nas? Da li činjenica da je koncipiran kao dokument podložan promenama i ne baca najjače svetlo na priznanje otvara prostor da ga Srbija uzme u obzir?
Takvog stava je direktor Foruma za etničke odnose i poznavalac prilika na Kosovu Dušan Janjić. On ističe da je sad to već "evropski dokument", da je Šolc - Makron nacrt bio polazna osnova, a da je usavršavan predanim radom birokratije u Briselu.
- Kao takav, on pruža osnove za razgovore. Kada je u pitanju status Kosova, Bisljimi je u pravu, ovo nije ono o čemu je razgovore vodila prištinska i međunarodna vlast. Niti je u pitanju međusobno priznanje, niti puno priznanje, sa kojim Kosovo može da komunicira u međunarodnim organizacijama - ističe Janjić.
On dalje ocenjuje da Srbija neće dobiti bolju ponudu kada je u pitanju međunarodno priznanje realnosti i prilika da pregovara o stvarima koje Srbija nema.
- To treba da bude osnov za insistiranje Srbije na ekonomiji, energetskoj saradnji - ističe on.
Pitanje je, napominje, i šta će biti odgovor Srbije i da li će zaista nastupiti sa svojim non-pejperom.
- Ne sumnjam da će se iće na vraćanje dijaloga, ali svaki sledeći korak mora dobro da se promisli - kaže Janjić.
Mnogo kritičniji je bivši diplomata Vladislav Jovanović. On kaže da EU i SAD hoće da Srbija reši njihov problem, ali da to nije naša stvar.
- Dobra polazna osnova i dobar znak bio bi da francusko - nemački predlog nudi normalizaciju odnosa između Srbije i njene pokrajine. Sve drugo što znači razdvajanje nije prihvatljivo za Srbiju. To znaju i zemlje koje su proznale Kosovo , i to im je i cilj, da na mala vrata dovedu Prištinu do nezavisnosti - napominje Jovanović.
Šolc - Makron predlog isplivao je u javnost nakon što je situacija na Kosovu destabilizovana odlukom kosovskog premijera Aljbina Kurtija da traži preregistraciju vozila iz Srbije. Srbi sa severa Kosova uzvratili su barikadama, a varnice su ugušene šatl diplomatijom SAD i EU. To je bio okidač da francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc pošalju svoje specijalne savetnike Emanuela Bona i Jens Plotnera u misiju spašavanja dijaloga. Ubrzo je stigla i vest da nisu sedeli skrštenih ruku, i da je iz Pariza i Berlina poslat predlog za rešenje nesuglasica.
Zvanični primerak tog plana do sada nije objavljen, a nezvanično su procurele dve verzije ovog predloga: od 13 i 9 tačaka. "Starija" verzija, koja navodno ima četiri stranice, obuhvata period od 10 godina i predviđa ulazak Kosova u UN bez protivljenja Srbije. Naša zemlja zauzvrat dobija ubrzan ulazak u EU i značajnu finansijsku pomoć.
Kosovo bi, takođe, u četiri faze ulazilo u međunarodne organizacije, počelo bi od Saveta Evrope (prva faza), pa preko Interpola i Uneska (druga faza), i NATO (treća faza) stiglo na kraju do UN-a (četvrta faza).
O njemu se oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić , i ocenivši da je ono što je video iz francusko-nemačkog predloga "veoma teško za Srbiju".
- Ako bih morao u ovom trenutku da se odredim, nisu nam dali šansu. Nadam se da će u tom sledećem dokumentu bar da nam pruže priliku - rekao je Vučić.
Svežija verzija praktično je kopija ugovora dve Nemačke koji je potpisan 1972. godine, nema eksplicitnih odredbi nezavisnosti i samostalnosti dve strane, ali sadrži one o nepovrepovredivost međusobnih granica i poštovanju teritorijalnog integriteta. Predviđa otvaranje stalnih misija koji će biti osnovana u sedištu Vlade.
Autentičnost dokumenta koji je procureo ni Berlin, ni Pariz ni Evropska unija nisu ni potvrdili ali ni demantovali, dok je izvor iz diplomatskih izvora, a koji je držao u rukama Šolc - Makron predlog, rekao je da "liči na onaj koji je dobila Srbija".
"Blic" se tim povodom obratio zvaničnicima u Berlinu, radi potvrde njegove verodostojnosti, a portparol nemačke Vlade je kao odgovor podsetio na nedavnu izjavu kancelara Olafa Šolca koji je rekao da "dogovor mora da bude postignut" i da se "nada da će uskoro videti rezultate."