Razgovori o Zajednici srpskih opština vraćeni su na briselski sto na prošloj rundi dijaloga Beograda i Prištine, ali je pitanje koliko će nadalje priča na tu temu imati smisla, ukoliko druga strana osnivanje ZSO uslovljava time da Beograd prizna nezavisnost Kosova.
Predsednik Aleksandar Vučić preneo je prekjuče Hotijeve reči da oni ne odustaju od ZSO, "ali tek kad Srbija prizna Kosovo".
- A to se nikada neće dogoditi. To sam rekao njemu, evropskim zvaničnicima, i na najtežem mestu, u Vašingtonu - rekao je Vučić za RTS.
Očigledno je da i nova vlada u Prištini, predvođena Hotijem, nastavlja kursem koji su trasirali njegovi prethodnici, barem po ovom pitanju, i da će nastojati da izvrda ono što je propisano još pre sedam godina Prvim briselskim sporazumom.
- U slučaju da evropsko posredništvo prihvati stav Prištine, po kome neće biti formiranja ZSO sve do postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma, to će biti najbolji dokaz o nedostatku stvarnih ambicija Brisela na planu dosezanja suštinskog i održivog kompromisa - rekao je za "Novosti" politički analitičar Nemanja Starović.
On kaže da bi implicitno priznanje, koje bi na taj način EU dala Prištini za nesprovođenje te važne obaveze, po automatizmu odvratilo zvanični Beograd od prihvatanja bilo kakvih novih obaveza u procesu dijaloga.
- Budući da je Srbija već ispunila sve svoje obaveze iz tog sporazuma, ne bi praktično ni imalo o čemu da se razgovara u nastavku dijaloga, koji bi bio sveden na puko ispunjavanje nekakve forme. Odbijanje Prištine da omogući formiranje ZSO služi i kao najbolje svedočanstvo Albanaca, dato pred očima celokupne međunarodne zajednice, o tome da u tom društvu sa kojeg je Republika Srbija proterana pre 21 godinu nema mesta za Srbe, koji ne zavređuju prava saglasna evropskim standardima. Takvim ponašanjem Priština samo daje argument više svima koji tvrde da izgradnja istinski multietničkog društva na KiM nije moguća.