Avdulah Hoti (44) iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), koga je danas tyv. predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači imenovao za mandatara vlade u Prištini, u odlazećoj vladi Aljbina Kurtija bio je prvi potpredsednk, ali je smenjen iste noći kada je lideru Samoopredeljenja dvotrećinskom većinom izglasano nepoverenje.
Poznavaoci prištinske političke scene za Hotija kažu da je oduvek bio uzdanica lidera DSK Ise Mustafe, koji se uoči parlamentarnih izbora, juna 2017, povukao i ustupio mestu mlađem Hotiju.
Osnivač te stranke je Ibrahim Rugova, a mnogi na kosovskoj političkoj sceni smatraju da se partija nikad nije oporavila posle njegove smrti, ali da, po inerciji, na svakim izborima uzme oko četvrtinu glasova.
DSK je na oktobarskim izborima prošle godine osvojio samo jedno poslaničko mesto manje od Kurtijevog Samoopredeljenja. Hoti je rođen 4. februara 1976. u Orahovcu. Studirao je menadžment i informatiku na Ekonomskom fakultetu u Prištini tokom 1994-1998.
Završio je master (2001-2002) i doktorske (2003-2007) studije ekonomije na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji, a 2008. dobio je sertifikat tog univerziteta za istraživačke metode i mentorstvo studentima doktorskih studentija.
Radio je kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Prištini, gde je za docenta izabran 2008, a 2012. godine za vanrednog profesora. Objavio je velliki broj naučnih radova na temu tržištu rada, ekonomskom razvoju i tranziciji, obrazovanju, migracijama...
Tokom 2006-2007. bio je viši savetnik ministra za obrazovanje, nauku i tehnologiju u prištinskoj vladi, a 2008-2009. ekonomski savetnik gradonačelnika Prištine.
Od 2006. član je Generalnog saveta DSK. Oženjen je i ima dva sina, Lediona i Antiana. Nakon što je DSK obelodanio da je kandidat za novog mandatara, Hoti je rekao da će borba protiv pandemije, dijalog sa Beogradom i ekonomski oporavak tzv. Kosova biti njeni prioritetni ciljevi.
Hoti bi trebalo da na zameni Kurtija, kome je krajem marta izglasano nepoverenje, upravo na inicijativu DSK, nakon samo 50 dana vlasti.
Razlozi za pokretanje te inicijative, za koju su se zalagala većina članstva DSK, na čelu sa Mustafom i Hotijem, bili su nezadovoljstvo ignorantskim odnosom Kurtija prema SAD i njegovim odbijanjem da bez uslova ukine 100 odsto uvećane takse na srpske proizvode.