Prvi na listi najvažnijih i najupornijih lobista je bračni par Klinton.
Mediji navode da su bivši američki predsednik Bli Klinton i bivša državna sekretarka Hilari Klinton ostali upamćeni kao jedni od najvatrenijih zastupnika ideje o kosovskoj nezavisnosti.
Zbog toga što su oboje podržali sve poteze privremenih prištinskih vlasti, zaključno sa samoproglašenom nezavisnošću, dobili su veliku zahvalnost, koja se, između ostalog, ogledala u ulicama i spomenicima koji nose njihova imena i likove u Prištini.
Kao drugi najistaknutiji lobista označen je bivši šef posmatračke misije OEBS-a na Kosovu Vilijam Voker, koji je, kako piše prenose mediji, bio čovek kojem su se Albanci klanjali do neba.
Voker je simbol afere "Račak", koja je bila povod za bombardovanje SRJ 1999. godine.
Sledeća na listi je Madlen Olbrajt, državna sekretarka SAD u Klintonovoj administraciji.
Ona iz sve snage podržava kosovsku nezavisnost, tim pre što je njena kompanija "Olbrajt grup" stala iza jednog od vodećih mobilnih operatera na KiM "Ipko neta", a svojevremeno se spekulisalo da želi da kupi i poštu i telekomunikacije tzv. Kosova.
Sledeći na listi pod brojem četiri, je američki kongresmen iz Tenesija, Tim Burčet, za kojeg mediji navode da, ukoliko ga ne bi svrstali među prištinske lobiste, ne bi bilo greške ako bi neko pomislio da je ne samo protivnik, već mrzitelj Srba.
Mediji podsećaju na njegov nedavni razgovor sa bivšom predsednicom tzv. Kosova Atifetom Jahjagom, u kojem Burčet kaže da su "Srbi smećarski narod, bez imalo hrabrosti, za koji treba što pre naći način da bude priveden pravdi".
Na petom mestu je kongresmen Eliot Ejndžel, koji se Kosovom bavi 30 godina. Privremene prištinske vlasti su uvek mogle da računaju na njegovu podršku, a razlog tome su, kako se spekuliše, razni poslovni i donatorski aranžmani koje Ejndžel ima sa lobistima za kosovsku nezvisnost i političkim liderima iz Prištine.
Na šestom mestu je penzionisani general Vesli Klark, koji je bio komandant NATO snaga u Evropi i koji je rukovodio operacijom bombardovanja SRJ.
Po napuštanju službe u vojsci, Klark postaje biznismen i rukovodilac kanadske energetske komapnije "Enviditi", koja je od tzv. prištinskih vlasti tražila licencu za istraživanje rezervi uglja od kojih bi se proizvodila sintetička nafta.
Mesto broj sedam pripalo je Hariju Bajraktariju, američkom biznismenu i lobisti albanskog porekla, koji je jedan od glavnih finansijera kosovske nezavisnosti.
Mediji su otkrili njegove poslovne veze sa kongresmenom Ejndželom.
Na mestu broj osam je Fljorin Krasnići, koji neformalno nosi titulu jednog od osnivača OVK i koji je do bogatstva došao trgujući oružjem u SAD.
Svojevremeno je američki Pi-bi-es snimio dokumentarac "Bruklinska veza", u kojem je, između ostalog, rečeno da je Krasnići u SAD skupio 30 miliona dolara za naoružavanje OVK, a onda kupovao oružje u prodavnicama i švercovao ga na Kosovo.