Ipak, najteže tek dolazi pošto slede razgovori o formiranju Zajednice srpskih opština, ali i o francusko-nemačkom predlogu koji "na prvi pogled" nije uopšte povoljan za Srbiju.
Vlada Aljbina Kurtija konačno je dobila rampu za svoje jednostrane poteze u vezi sa registarskim oznakama zbog kojih su Srbi iz protesta odlučili da napuste sve prištinske institucije. Priština je mimo volje Zapada još 1. novembra uvela opomene za vozače koji nemaju RKS tablice i zapretila da će ih od 21. novembra novčano kažnjavati sa po 150 evra.
Zbog toga su prethodnih nedelja evropski i američki zvaničnici vršili pritisak na Kurtija da odloži kažnjavanje vlasnika vozila bez RKS tablica na 10 meseci kako bi se smirile uzavrele strasti na severu Kosova i kako bi Beograd i Priština počeli da razgovaraju o francusko-nemačkom predlogu za rešenje kosovskog pitanja. I ne samo to. Zapad je tražio od Kurtija da konačno krene sa formiranjem Zajednice srpskih opština i ispoštuje Briselski sporazum koji je potpisan sada već davne 2013. godine.
Međutim, Kurti je dugo odolevao tim zahtevima da je čak svojom tvrdoglavošću iznervirao i poslovično mirnog šefa EU diplomatije Đuzepa Borelja koji ga je u ponedeljak otvoreno okrivio za neuspeh pregovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Kurti je tom prilikom iznervirao i kompletnu opoziciju na Kosovu, ali i praktično "sponzora svoje nezavisnosti - SAD".
Zato je američki ambasador Džefri Hovenijer morao da izvrši ključni pritisak na njega pa je u ponedeljak uveče kosovski premijer blago popustio u svojoj iracionalnoj politici da bi u sredu konačno odustao od nerazumnog kažnjavanja Srba zbog tablica.
Potpis na sporazum da Priština odustaje od kažnjavanja zbog tablica umesto njega potpisao je njegov izaslanik Besnik Bisljimi. Kurti je pritom morao da se brani od napada "domaćih kritičara" koji su se pitali zbog čega premijer Kosova nije prihvatio taj dogovor u ponedeljak nego je bespotrebno dodatno podizao tenziju. Kurti se pravdao da navodno tekst sporazuma nije isti.
Ipak, sve to ukazuje da premijer Kosova trenutno ni sam ne zna u kom smeru vuče poteze i šta mu to može doneti jer je uspeo kao nijedan kosovski zvaničnik da navuče gnev na sebe čak i zapadnih zvaničnika. Takođe, Kurtijeva popularnost na Kosovu je naglo pala sa 51 odsto na 34,5 procenata podrške, prema najnovijem istraživanju.
S druge strane, po prvi put Zapad je označio Beograd kao konstuktivnu stranu u ovom iscrpljujućem dijalogu pa se malom pobedom može smatrati taj podatak uz činjenicu da je zaštićen interes Srba na severu Kosova koji neće biti kažnjavani zato što nemaju RKS tablice. Iako se sporazumom i Beograd obavezao da neće izdavati nove KM tablice na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Aleksandar Vučić naglasio je da su Kurti i Priština u ponedeljak imali čak "bolji dil" nego u ponedeljak i da nema objašnjenje zbog čega tad nisu prihvatili dogovor.
- Tablice KM ostaju i opstaju. Što se novih automobila tiče, ima ih do 90 na godišnjem nivou, a što se tiče obnove, ona ne prestaje - naveo je Vučić.
Kako je rekao, to je i statusno mala taktička pobeda, koja će nas voditi u još težu situaciju.
- Znam da nas čekaju teška vremena, zbog toga kod mene ne možete da vidite radost - istakao je Vučić, koji je dodao da je "zadovoljan jer nije ugrožena cela Srbija".
Pod tim teškim vremenima podrazumeva se nastavak pregovora sa Prištinom tokom kojih se pored razgovora o formiranju ZSO-a očekuju i pregovori o francusko-nemačkom predlogu za rešenje kosovskog pitanja.
Za sada u javnosti su se pojavila dva modela tog predloga, a praktično nijedan nije povoljan po Srbiju jer se od Beograda na indirektan način traži da prizna nezavisnost Kosova.
Vučić je istakao da je u sredu uveče do ponoći 50 puta razgovarao sa Briselom.
- Nismo zainteresovani za priznanje sa Prištinom - podvukao je Vučić.
Inače, bez obzira na dogovor koji je postignut u sredu Srbi se neće vraćati u prištinske institucije sve dok se ne ispuni i drugi uslov, a to je formiranje ZSO.
Šta se dalje očekuje od pregovora Beograda i Prištine otkrio je i potparol EU Petar Stano. Kako je rekao, dogovor koji je postignut u sredu u Briselu nije kraj nego početak rada i najavio da će šef diplomatije EU Đuzep Borelj uskoro pozvati lidere Beograda i Prištine na novi sastanak u Brisel.
Stano je u susret novim razgovorima Beograda i Prištine podvukao da je "vraćanje kosovskih Srba u institucije bilo jedno od osnovnih očekivanja EU i da isto važi i za formiranje Zajednice srpskih opština".
Kako je istakao, "važno je da se ispune dogovori koji postoje, a to je poruka koju EU sve vreme šalje i to važi za obe strane".
Što se tiče sledećih koraka u dijalogu, Stano je naglasio da će Borelj pozvati uskoro Vučića i Kurtija da dođu u Brisel da bi se produžio rad na postignutom dogovoru i da se počnu, kako je rekao, diskusije oko normalizacije odnosa na osnovu predloga evropskog posrednika.
Taj predlog je, zapravo, francusko-nemački predlog rešenja kosovskog pitanja čiji se sadržaj u poslednjih mesec i po dana čak dva puta pojavljivao u javnosti, ali u različitim varijantama.
Prema prvoj koju je objavio "Albanian post", od Beograda se po modelu dve Nemačke traži da dozvoli ulazak Prištini u Ujedinjene nacije bez eksplicitnog priznanja kosovske nezaviosnosti, a da zauzvrat dobije ubrzani put ka EU i navodno brojne ekonomske benfite.
Drugi model koji je plasirao "Euraktiv" je još nepovoljniji po Srbiju jer, između ostalog, podrazumeva da su Srbija i Kosovo nezavisne države i da se obavezuju da će poštovati teritorijalni integritet jednih i drugih.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da je posle odluke Prištine da odloži meru preregistracije vozila sa srpskim tablicama, jasno da će u budućim pregovorima na stolu biti dve teme - Zajednica srpskih opština i platforma za buduće pregovore o normalizaciji odnosa koja će se zasnovati na francusko-nemačkom planu.
- To znači da sporazum o normalizaciji treba da znači i rešenje statusnog pitanja, odnosno priznanja Kosova, što je za Srbiju neprihvatljivo. Mi ni do danas nismo upoznati sa tim planom, jer znamo samo ono što se pojavilo u devet tačaka i koje se zasnivalo na nemačkom modelu - ističe Milivojević.
Kako naglašava, ulazimo u tu fazu kada će, sa jedne strane, biti učinjen ustupak Srbiji zbog razgovora o ZSO i pokušaja da se situacija vrati u prethodno stanje i da se Srbi vrate u institucije,.
- Sa druge strane insistiraće se na evropskom planu koji nije prijatan za Srbiju -zaključuje Milivojević.