Njegov efekat je pre svega usmeren na albansku javnost na Kosovu i Metohiji, smatra analitičar Obrad Kesić.
Pred Komitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa 30. aprila bi, prema najavama, trebalo da bude održano svedočenje o navodnim srpskim zločinima nad albanskim civilima. O tome bi trebalo da govore bivša predsednica kosovskih privremenih institucija Atifeta Jahjaga, Vasfija Krasnići Gudman, koja je, kako tvrdi, preživela seksualno nasilje, i Ilir Bitići, brat trojice braće Bitići, američkih državljanina ubijenih u Srbiji 1999. godine.
O tome koji su motivi ovog svedočenja i kakav je njegov domet govori analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, koji je ukazao i na to šta Beograd može da preduzme u ovom slučaju.
On smatra da bi članove Kongresa trebalo da pozovu ne samo lobisti koji rade za Srbiju, nego i predstavnici srpske zajednice u SAD, da iznesu svoje nezadovoljstvo jednostranom pristupu gde nema prostora da se čuje potpuna priča o temi o kojoj će biti svedočenje. Saznanje članova Komiteta i Kongresa da je ono problematično bi, kaže, ublažilo efekat svedočenja.
- Realno govoreći, sada u ovim okolnostima efekat ovakvog svedočenja je više usmeren prema javnosti na Kosovu i Metohiji i u Srbiji. Ovde nema puno prostora za neki pritisak ili neku promenu politike koju sprovodi aktuelna američka administracija. Jednostavno, ova administracija sa predsednikom na vrhu direktno je u sukobu sa Donjim domom Kongresa koji kontrolišu demokrate - objašnjava Kesić.
To svedočenje je, kako napominje, pre svega usmereno na albansku javnost na Kosovu i Metohiji, gde se priprema teren za nove izbore i apsolutno ne postoji ni najmanji prostor gde bi ono imalo bilo kakav efekat na stavove ili politiku američke administracije.
On podseća da je albanski lobista Eliot Engel jedan od rukovodećih demokrata u Kongresu koji ima ne samo značajan broj glasača albanskog porekla, nego i veliki broj finansijera koji dolaze iz albanske zajednice iz Njujorka. Engel, koji stoji iza svedočenja, time praktično ispunjava svoju obavezu prema glasačima i finansijerima, a ujedno pomaže aktivnostima političke struje kojoj pripada.
- To svedočenje će, verovatno, da prođe nezapaženo što se tiče šire javnosti zbog toga što su Amerikanci opsednuti unutrašnjom politikom i sukobom predsednika i njegovih protivnika u Kongresu - tvrdi Kesić. Pogotovo, kako dodaje, što je kampanja već počela i demokrate se svakodnevno međusobno bore za predsedničkog kandidata iz redova te stranke koji će se suprotstaviti aktuelnom predsedniku.
Sagovornik Sputnjika ne veruje da bi predstojeće albansko svedočenje pred Komitetom Predstavničkog doma Kongresa moglo da predstavlja poseban pritisak na Beograd po pitanju prihvatanja rešenja za Kosovo, kome se nada EU do oktobra, što vlasti Srbije smatraju nemogućom misijom.
- Ne verujem u to zato što su kontekst i okolnosti takvi da ne dopuštaju da to odjekne i oseti se dalje od prostorije u kojoj će se održati saslušanje. Amerika je preokupirana unutrašnjom borbom, svet je opsednut drugim pitanjima, a Evropa odnosima sa SAD od kako je Tramp došao na mesto predsednika - navodi Kesić.
Zbog odnosa između Brisela i Vašingtona ali i Nemačke i Amerike, koji su sve gori, Evropljani, kaže, pokušavaju da stave prst u oko američkoj administraciji gde god mogu, pa čak i na Balkanu, u nameri da pokažu da SAD nisu više u poziciji sile i da ne mogu da utiču kao ranije.
Kesić napominje da će trend pogoršavanja odnosa trajati barem do kraja ovog Trampovog mandata.
- U tom kontekstu, ne verujem da bi bilo šta moglo do te mere da utiče na promenu politike u Evropi zbog toga što se nešto dešava u SAD i obrnuto. Mislim da je ovo neki čudan momenat, gde u suštini ni Vašington niti Brisel nemaju ozbiljne načine da utiču na situaciju na prostoru Balkana - ocena je analitičara iz Vašingtona.