Dokument o ekonomskoj normalizaciji, koji se u javnosti najčešće pominje kao "Vašingtonski sporazum" između Beograda i Prištine, postignut uz posredstvo Sjedinjenih Država, potpisan je pre tačno godinu dana, u Beloj kući.
Potpise na dokument stavili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD, Donalda Trampa.
Iako je zamišljen kao sporazum koji će doprineti jačanju saradnje na ekonomskom polju, što bi poboljšalo odnose i približilo dogovoru Beograd i Prištinu, to se nije desilo.
Prema sporazumu, Izrael i tzv. Kosovo trebalo je da uspostave diplomatske odnose i to je jedina tačka koju je Priština požurila da ispuni. Izrael je priznao tzv. Kosovo, a Priština otvorila ambasadu u Jerusalimu.
Do premeštanja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, kako je predviđao sporazum, nije došlo, jer je prethodno Izrael priznao Kosovo, a kako je objasnio predsednik Vučić, "Srbija postupa u skladu sa svojim interesima, koji su promenjeni nakon što je Izrael priznao Kosovo".
Što se tiče onoga na šta su se obavezale SAD, otvorena je kancelarija Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu, a američki Sekretarijat za energetiku i Pacifička severozapadna nacionalna laboratorija dostavili su u junu vladama Beograda i Prištine izveštaj o upravljanju Gazivodama koji sugeriše da se razmotri aranžman u skladu sa američko-kanadskim ugovorom o reci Kolumbija.
Iako sporazum predviđa da obe strane pristupe "mini-Šengen zoni", koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti umesto toga promoviše svoju inicijativu: da se CEFTA (Centralnoevropski trgovinski sporazum) preobrazi u SEFTU (Sporazum o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope).
Dokument iz Bele kuće obavezuje obe strane da primene sporazum o auto-putu Beograd-Priština, i prema najavama zvaničnika Srbije, krajem septembra bi trebalo da počne gradnja autoputa od Niša, preko Prištine, do Tirane i Drača. Uprkos tome što se od Kurtija čuo stav da su "ljudi umorni od velikih autoputeva, koji uništavaju kosovska sela i pretvaraju Kosovo u tranzitnu zemlju", pre dva dana je iz njegove vlade najavljeno da će na proleće početi izgradnja Auto-puta mira.
Poslanik u Skupštini Srbije i osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, Vladimir Marinković sporazum smatra najvećom diplomatskom pobedom Srbije u poslednje tri decenije, a najveći benefit vidi u unapređenju bilateralnih odnosa sa SAD, koje su nastavile sa podržavaju našu zemlji na svim poljima.
- Srbija se pokazala kao pouzdan partner. U Vasingtonu su prihvatili činjenicu da sa Srbijom ne može da se radi putem ultimatuma i da Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji koje spremna argumentovano da brani - izjavio je on.
Kako kaže, odlučujući faktor za novi pristup Vašingtona je što je Srbija pokazala veliku i konkretnu posvećenost regionalnoj stabilnosti, definišući ekonomske odnose i saradnju u regionu kao ključne za prevazilaženje političkih problema i pitanja i zalažući se za uspostavljanje slobodnog protoka roba, ljudi i kapitala.
Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za Evropske studije u Beogradu, kaže da su Albanci gotovo u potpunosti minirali Vašingtonski sporazum.
- Sproveli su deo koji se odnosi na ambasadu kosovskih Albanaca u Jerusalimu, a sve druge suštinske elemente koji se odnose na normalizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, Aljbin Kurti je praktično minirao. I u ovom slučaju oni se ponašaju isto kao i kod Briselskog sporazuma, odnosno - kako dođe nova vlast u Prištini ona kaže da ono što je potpisala prethodna nije dobro, da će to poništiti Ustavni sud i da oni to neće da sprovedu. Potpuno ignorišu pravilo da kada neka prethodna vlast nešto potpiše, da to obavezuje i onu sledeću - navodi Zečević.
On ukazuje da su Amerikanci "pokušavali da ih isteraju na čistac", i to čak Bajdenova administracija, putem rezolucije o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma koja se prošlog meseca našla u kosovskom parlamentu, ali pošto se Kurtijeva stranka uzdržala pri glasanju, time je sprovođenje odbijeno i - de facto.
- Kurti se protivi auto-putu od Niša ka Kosovu i daje neke nemušte izjave kako smatra da to uništava kosovska sela.., protivi se sporazumu oko Gazivoda i ne priznaje studiju izvodljivosti u kojoj su Amerikanci izašli sa preliminarnim rešenjem oko zajedničkog upravljanja rekom Ibar i jezerom, jer on smatra da je jezero u potpunoj nadležnosti Vlade Kosova. Deo sporazuma je bio i "mini Šengen", i to neće da prihvati, a problemtičan je i deo oko crkve jer se povređuju zaštitne zone oko manastira. Dakle, minirali su gotovo 90 odsto sporazuma - navodi Zečević.
Vašingtonskim sporazumom od 4. septembra 2020. godine o normalizaciji ekonomskih odnosa, Priština se složila sa jednogodišnjim moratorijumom na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, dok je Beograd pristao da na godinu dana odustane od kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti ili traženja od drugih država da ne priznaju tzv. Kosovo.
Predsednik Srbije izjavio je pre dva dana da je Beograd dobio saznanja od obaveštajnih izvora da Priština od 4. septembra kreće u diplomatsku ofanzivu i lobiranje za nezavisnost tzv. Kosova.
- Brine me činjenica, dobili smo informacije iz naših obaveštajnih izvora da Priština od 4. septembra u potpunosti zaustavlja dalju implementaciju Vašingtonskog sporazuma - rekao je predsednik Srbije i dodao da je na Srbiji da se pripremi za takav razvoj događaja.
U Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore tzv. Kosova potvrdili su ranije za RSE da se vrše pripreme za apliciranje u nekoliko međunarodnih organizacija, ali bez više detalja.
- Pripreme u tom pravcu vrše odgovorne ekipe a kako bi aplikacije bile spremne kada se budu otvorili rokovi za apliciranje - rečeno je za RSE u kacelariji za informisanje tog ministarstva.
Da privremene prištinske institucije nisu umele ili htele da iskoriste priliku i pokažu političku volju i zrelost kako bi se nastavio dijalog u dobroj veri i putem ekonomske saradnje došlo do potencijalnog kompromisa i dugoročnogrešenja za južnu srpsku pokrajinu, smatra i poslanik Vladimir Marinković.
S druge strane, kaže da je zahvaljujući diplomatskoj ofanzivi Srbije, sve manje ljudi u SAD koje blanko podržavaju Prištinu već uviđaju da je izgubila dodir sa realnošću i da predstavlja izvor nestabilnosti.
- Iskreno se nadam da će novi tim i Stejt departmentu da iskoristi svoj uticaj i maksimalno podrži inicijative kao sto je "Otvoreni Balkan" i koji će nastaviti sa pragmatičnim pristupomresavanju problema koji podrazumeva rezulate a ne politiku auto-pilota koju je Amerika prema Srbiji sprovodila decenijama i to bez ikakvog uspeha - poučio je Marinković.