- Rusija ima moć i volju da na Balkanu demonstrira snagu, kao što smo devedesetih godina prošlog veka to pokazali na primeru Kosova i Metohije, desantom na aerodrom Slatina kod Prištine – rekao je u intervjuu za Raša Tudej penzionisani general Georgij Špak, bivši komandant vazdušno-desantnih snaga vojske Rusije, koji je na toj dužnosti bio u periodu između 1996. i 2003. godine.
Špak se prisetio pripreme plana za upad Rusa na slatinski aerodrom. Početkom maja 1999. načelnik generalštaba vojske Rusije pozvao ga je u kancelariju i naredio mu da odmah odleti u bosanski grad Ugljevik, gde je bio štab brigade ruskih vazduhoplovnih snaga, i da se tamo pripremi za zauzimanje strateškog aerodroma na Kosovu, kao i da akcija o kojoj je nedavno snimljen film "Balkanska međa" mora ostati tajna.
- Vojnici i oficiri u mirovnoj brigadi u BiH bili su već uigrani, trebalo je samo da se razradi akcija – kaže general i podseća da o planu upada na Slatinu američke snage nisu ništa znale.
Padobranska jedinica trebalo je da prođe veći deo marša iz Bosne ka Kosovu.
- Srbi su napravili zeleni koridor za rusku kolonu – objašnjava ruski general. On dodaje da je srpska vojna policija pročistila pur ruskim oklopnim transporterima, koje je narod, dok su se kretali kroz Srbiju, zasipao svećem.
- Naši padobranci su otišli u Prištinu da pobede ili poginu. Operativnom grupom su komandovali general Valerij Ripkin i general Sergej Pavlov. Na teritoriji Srbije se pridružio general-pukovnik Zavarzin – priseća se Špak.
Američki izviđački sateliti otkrili su kretanje ruske kolone kada je već prošla skoro dve trećine puta do Slatine.
Ostalo je poznato. Rusi su u sedam časova ujutru 12. juna 1999. godine zauzeli sve strateške objekte na aerodromu i postavili kontrolne punktove.
- Jedinice jugoslovenske vojske su već otišle, a članice NATO i kosovski Albanci još nisu došli. Uskoro je naišla patrola Britanaca. Mi smo samo nekoliko sati bili ispred njih – kazao je Špak.
Engleski general Majkl Džekson tada je dobio od komandanta NATO snaga u Evropi američkog generala Veslija Klarka naređenje da razbije Ruse.
Ali Britanac to nije učinio. Zašto je odbio naređenje najbolje govori rečenica koju je tada izgovorio: "Neću da budem krivac za početak trećeg svetskog rata".
Nakon toga održani su pregovori na nivou ministara spoljnih poslova i odbrane i Rusija je postala punopravan učesnik mirovne misije na Kosovu.
- Rusija je tada, prvi put posle dugog niza godina, svima pokazala da bez nje ne mogu da se rešavaju svetski problemi, a naročito ne pitanje Kosova – zaključio je general Špak.