Šef Bele kuće Donald Tramp preko izaslanika Ričarda Grenela ponovo je pozvao na dijalog Beograda i Prištine, zahtevajući da se pronađe novi termin za susret predsednika Beograda i Prištine.
Pored Amerike, aktivniju ulogu u rešavanju kosovskog pitanja uzimaju ruski i francuski predsednici Vladimir Putin i Emanuel Makron, koji zahtevaju sastanak stalnih članica Saveta bezbednosti. Za razliku od njih, nemačka kancelarka Angela Merkel ostala je bez podrške i usamljena je u naporima da preuzme pregovore i ucenama i pritiscima natera Beograd da prizna nezavisnost lažne države.
Prištinski mediji pišu da je Grenel predstavnicima albanske zajednice preneo Trampov zahtev za nastavak dijaloga.
- Ambasador Grenel obavestio je učesnike razgovora da se sastao sa predsednikom Trampom i obavestio ga o otkazivanju dijaloga koji je bio zakazan za 27. jun - rekao je Martin Vulaj, jedan od predstavnika albanske zajednice koji su razgovarali sa Grenelom.
Po Trampovom nalogu, Grenel će ubrzo u dogovoru sa Beogradom i Prištinom saopštiti novi datum sastanka u Beloj kući. Cilj ovih razgovora je postizanje kompromisa i rešenja koje će uvažiti interese Srbije.
Uporedo sa američkom inicijativom, predsednici Rusije i Francuske Vladimir Putin i Emanuel Makron u petak su zatražili sastanak stalnih članica Saveta bezbednosti kako bi razmotrili situacije u državama gde je ugrožena vojna stabilnost. Na dnevnom redu našla bi se i situacija na Kosovu, koju šef Kremlja vidi kao potencijalno ratno žarište.
Tri dana pre razgovora sa Makronom ruski lider je o situaciji na Kosovu razgovarao sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Na tom sastanku, održanom u Moskvi, Putin je istakao odlučnost Rusije da podrži Srbiju i rešenja koja Beograd smatra najprihvatljivijim kada je u pitanju rešavanje kosovskog čvora.
Dejan Miletić, predsednik Centra za proučavanje globalizacije, objašnjava da Makron želi da se nametne kao lider EU. Dodaje da, za razliku od "Nemačke, koja sabotira razgovore Beograda i Prištine i koja bi pritiscima i ucenama da primora Srbiju da prizna nezavisnost, Makron poput Trampa i, pre svega, Putina želi da uvaži stavove i interese Beograda kada se govori o rešenjima za situaciju na Kosovu".
- U razgovoru sa Putinom pomenuta su sva bezbednosna pitanja, među kojima je i KiM kao potencijalno ratno žarište. Ne treba zaboraviti susret Vučića i Sergeja Lavrova (ruski šef diplomatije) koji je prethodio ovoj seriji razgovora, što ukazuje da je nepravda naneta srpskom narodu tema o kojoj razgovaraju najmoćniji svetski lideri. Kad se sve to uzme u obzir, jasna je težnja Trampa, Makrona i Putina da se pregovori obnove - navodi Miletić.