Američki pukovnik u penziji Daglas Mekgregor u intervjuu za radio iz Čikaga naveo je da se u Rambujeu pred početak bombardovanja Jugoslavije, razmatrala i "mogućnost da se sever Kosova gde većinski žive Srbi pripoji Srbiji i da su tu ideju odobrili Francuzi i Nemci, ali su SAD odbacile takav plan".
- Kada pogledate šta se dešava na Kosovu od prvog dana do danas, sve je to bilo predvidljivo. Pre početka bombardovanja, u Rambujeu su srpski i albanski predstavnici odvojeno pristali da učestvuju u razgovorima. I to učešće bi dalo Srbima deo zemlje (Kosovo) od Mitrovice do ivice Srbije.
Taj deo bi postao trajni deo Srbije i tu bi živela većina Srba. U tom trenutku, i Francuzi i Nemci su mislili da je to dobro rešenje. Nemci su hteli da ulože stotine miliona u to vreme maraka da finansiraju nove kuće i naselja, da obnove gradove za Srbe i Albance. Evropljani su razumeli, makar iza zatvorenih vrata, da su to stvari koje su se radile stotinama godina unazad u Evropi, ali opet, onda smo se mi Amerikanci umešali i reki ne. Rekli smo da je to početak nove Evrope gde će svako biti prinuđen da živi s nekim s kim ne želi. Stvorili smo nešto što je neodrživo rešenje, i prinudili Srbe na to da žive pod albanskim režimom, što je nešto što nisu želeli. Možda sada vidimo i neki vojni konflikt, jer srpska vojska sigurno neće čekati skrštenih ruku i dozvoliti da kosovska paramilicija maltretira Srbe - navodi Mekgregor.
- Sećam se noći kada je krenula kampanja bombardovanja, bili smo u štabu i nemačkom generalu sa četiri zvezdice krenule su suze da se kotrljaju niz obraze, pogledao me i rekao: "Daglase, ovo je nešto što ne bi trebalo da radimo". Onda se okrenuo i napustio prostoriju. I britanski i francuski oficiri su mislili isto da je suludo to što radimo, ali političari na Zapadu su to želeli.
- Moram da kažem i da predsednik Klinton nije bio za intervenciju u Bosni, nije želeo da se upliće, ali svi oko njega su gurali u tom pravcu pre svega potpredsednik Al Gor, državni sekretar Medlin Olbrajt, savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger i tako redom. Bili su nestrpljivi da intervenišu. Kada sam crtao mape za generala Klarka za razna teritorijalna rešenja u Bosni, stalno sam govorio da je toliko krvi proliveno, a vi očekujete da sada polete jedni drugima u zagrljaj, što je nemoguće. Na kraju je Holbruk prepoznao da ipak ne možete da naterate ljude da žive zajedno i sada imate to što imate u Bosni. Mislio sam da je u Bosni urađeno privremeno rešenje, a ne trajno, ali svi su insistirali na tome da to bude trajno".