Junaci sa Košara i Paštrika! Vi ste, dragi moji junaci, ušli u legendu, po kojoj će vas spominjati i pamtiti pokolenja. Vi ste najbolji sinovi Srbije.
Ovako se kratko, vojnički, svojim ljudima 22 godine posle NATO agresije obratio general Nebojša Pavković na uvodnoj stranici najnovije knjige "Košare i Paštrik srpski Termopili".
Knjigu, koju je general napisao zajedno sa admiralom Boškom Antićem, objavila je Medijska kuća "Odbrana" prošle nedelje. Pavković, iz zatvora u Finskoj, kaže "da je imao moralnu obavezu da redom pobroji sve svoje komandante i pale borce koji su izneli dve najveće kopnene bitke na KiM".
Srpskoj javnosti, kako podvlači, "ostao je dužan da na uvid pruži sva svoja vojna dokumenta i karte iz tog strašnog vremena":
- U knjigama "Miris baruta i smrti na KiM 1998. godine" i "Dnevnik" iz ratne 1999. ispričao sam komandantsku priču sa Kosmeta, a "Termopili" su ono o čemu sam i ja izvešten naknadno, kada se dim baruta sa bojišta razišao.
Admiral Antić kaže da je naslov predložio generalu Pavkoviću, a motivisale su ga, otkriva nam, reči vojnika 125. brigade Tibora Cerne pre nego je ispustio dušu aprila 1999:
"Za ovu zemlju vredi poginuti." Objašnjava i da je njegov zadatak kod ove knjige bio da prikupi reči i svedočanstva učesnika ovih bitaka i da "recenzira" zapise generala Pavkovića.
- Pavkovića sećanje odlično služi. Nije bilo potrebe za ispravkama - iskren je admiral Antić.
Na više od 300 stranica knjige autori su ponovo "postrojili" sve svoje jedinice, komandante i vojnike onako kako su bili raspoređeni 1999, tokom agresije. Knjiga prati i kako je ko "odlazio iz stroja" pravo u smrt. Kada se stranice na kraju sklope, pred čitaocem ostaje najvernija slika vojničke epopeje Treće armije na KiM.
Antička bitka na Termopilima je vođena između saveza grčkih gradova-država i Persijskog carstva avgusta 480. p. n. e. Brojčano slabiji Grci zadržali su Persijance tri dana, izginuvši svi, čime su dali dovoljno vremena za evakuaciju Atine i pripremu jače armije. Mala sila vođena spartanskim kraljem Leonidom blokirala je jedini put kojim je masivna vojska Kserksa I mogla da napreduje i slavno je tu ostala.
Tokom borbi u rejonu Paštrika NATO avijacija je izvela 24 bombardovanja strategijskom avijacijom izbacivši oko 350 tona eksploziva. Avioni A-10, u ukupno 56 napada, bacili su oko 220 bombi i 20.000 projektila sa osiromašenim uranijumom.
O tome u knjizi svedoči nekadašnji vojnik Dalibor Banzić:
"Onda, ide neki avion.
Ja sam prvi put video toliki bombarder, dolazi iz pravca Albanije. E, posle toga je počelo toliko da gruva da se Paštrik tresao...
Toliko je počelo da se trese da smo mi morali da legnemo na zemlju. Kao da se planina ljulja cela..."
Admiral Antić kaže i da je jedan od razloga nastanka knjige bilo i to što su mnogi vojnici i starešine zaboravljeni u sećanjima više od dve decenije kasnije, dok je "nečija uloga preneglašena".