Dakle, odgovor Rusa počinje udarima "iskandera" i avio-naletima na štabove, čvorišta veze, na aerodrome, skladišta goriva i municije, na "parkinge" tehnike po celoj dubini rasporeda ukrajinske vojske. Rusi bi u borbu uključili moderna sredstva za radio-elektronsku borbu poput sistema "avtobaza", istovremeno bi višecevnim raketnim bacačima "smerč" preoravali prve borbene linije Ukrajinaca, pisao je još 2018. godine Miroslav Lazanski za "Politiku".
- Istovremeno bi napred krenule mehanizovane izviđačke patrole, onih deset brigada. To bi mogla da budu odeljenja sa oklopnim transporterima, ali i pojačane grupe s dva do tri tenka, ili dva do pet borbenih vozila pešadije. Njihov zadatak bio bi da otkriju maršrute kretanja protivničkih taktičkih grupa na udaljenostima 75–100 kilometara. Pokrete tih patrola pratili bi udarni helikopteri, a zadatak bi im bio i da unište protivničke patrole i da "opipaju" prve linije protivnikove odbrane, ili samo otkrivanje pokreta protivnikovih osnovnih snaga.
Od Luganska do Severodonjecka - ključne granice zone "Sever" - samo je 60 kilometara. To znači da bi najisturenije ruske jedinice već do kraja trećeg dana obišle Svatovo i Slavjansk. Četvrtog dana bi se rat već preneo u Harkovsku i Dnjepropetrovsku oblast. Prva i druga linija ukrajinske odbrane bile bi probijene po celoj dubini. Njihove najisturenije brigade bile bi praktično razbijene i lišene teške tehnike. Zato bi preostale ukrajinske jedinice bile prinuđene da pređu na stacionarnu odbranu, tamo gde bi se zatekle.
Šta bi u takvoj situaciji mogli da urade Ukrajinci? U borbu bi ubacili svu svoju raspoloživu avijaciju sa udaljenih aerodroma. Pre svega sa aerodroma na zapadu Ukrajine. Ali, ni Rusi ne bi sedeli skrštenih ruku. Zato bi već u prvim danima operacije po svakom od tih aerodroma svoje "odradile" rakete s kopna i one koje nosi avijacija. Naravno, ni Ukrajinci im ne bi ostali dužni. Aerodromi, transportna čvorišta, mostovi i sve ključne tačke ruske vojske uz front bile bi podvrgnute masovnim udarima. Od tog momenta počinje nezaustavljiva eskalacija sukoba. Jer, onaj ko u tome zakasni, taj garantovano gubi rat. Vojni poraz dovodi do opšte političke krize na strani poraženog, koja dovodi i do smene vlasti.
Ukrajina nema taktičko nuklearno oružje, ali mogu li SAD to isporučiti Kijevu, ili se vojno direktno umešati na strani Ukrajine? Na ekranima radara "tomahavci" izgledaju kao nosači nuklearnog oružja. Ako bi samo jedan "tomahavk" pogodio neki veliki grad u Rusiji, automatski bi usledio odgovor. A ako bi na krstarećim raketama bile atomske bojeve glave, sukobljene strane bi se našle pred neizbežnom razmenom strateških nuklearnih udara.
Upravo zato NATO i SAD neće ulaziti u rat sa Rusijom zbog Ukrajine - pisao je Lazanski tada.
- Nemamo plan da rasporedimo NATO borbene trupe u Ukrajinu, naša pažnja je usmerena na pružanje podrške - rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg za BBC juče.
Lazanski je bio u pravu...