Amerikanci su šezdesetih godina prošlog veka razmatrali mogućnost raspoređivanja oružja u svemiru, zaobilazeći konvencije UN i pravila ratovanja, kojima se zabranjuje militarizacija bliske Zemljine orbite.
Postojao je projekat pod tajnim nazivom "Božje strele" koji je predviđao raspoređivanje teških metalnih šiljaka od volframa svuda po svemiru.
Smatrali su da, u slučaju potrebe, komanda oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država treba da ima mogućnost da lansira ove "strele" iz svemirske letelice na kopnene ciljeve simuliranog neprijatelja.
Strele koje padaju na Zemlju hipersoničnom brzinom, stekle bi toliko razarajuću snagu da bi i bez eksplozivne komponente mogle da unište ciljeve poput podzemnih bunkera.
Visoka cena takvih strela sprečila je SAD da sprovedu ovaj ambiciozan projekat u delo. Kako bi se isporučila municija 1,7 puta gušća od olova, bile su potrebne nove i superteške rakete.
Američka vojska uspela je delimično da sprovede tu ideju tokom sukoba u Vijetnamu. Tamo su koristili precizne čelične bombe od dva inča bez bojevih glava. Bombe, bačene iz helikoptera, uništavale su sve što im se našlo na putu.
Ovi projekti su odavno zastareli. Danas se postavljaju potpuno drugi zadaci pred Ministarstva odbrane. Savremeno kosmičko oružje je zasnovano na sistemima za elektronsko ratovanje, koji omogućavaju efektno razaranje neprijateljskog naoružanja.
Sve vesti o domaćem i stranom naoružanju možete pročitati OVDE.