U slučaju vojnog režima u Mjanmaru, dvostruki standardi nisu samo pomodni već i očekivani. Brojne međunarodne deklaracije i mere usmerene su na režim Mjanmara zbog njegove krvlju natopljene brutalnosti, genocidne prakse nad Rohinjama i opšteg prezira prema ljudskim pravima svojih građana.
U saopštenju prošlog novembra, američki državni sekretar, Entoni Blinken, primetio je vojnu "brutalnu kampanju nasilja protiv naroda Burme, koja izvodi smrtonosne vazdušne udare protiv političke opozicije i šireg civilnog stanovništva".
Kao odgovor, Ministarstvo finansija SAD je odredilo Sky Aviator Company Limited i njenog vlasnika i direktora Kjau Min Oa "za rad u sektoru odbrane burmanske privrede". Predmetna kompanija je "primila više pošiljki oružja od sankcionisanih subjekata", dok je Kjau bio odgovoran za omogućavanje "poseta stranih vojnih oficira Burmi, kao i za uvoz oružja i druge vojne opreme i obezbedio nadogradnju jurišnih helikoptera".
Uprkos takvim naizgled smelim odgovorima, vojnoj hunti Mjanmara ne nedostaje poslovnih partnera. Zaista, posao, posebno na tržištu oružja, nastavlja se nesmanjeno i sa određenom energijom. Takvo ponašanje je takođe učinilo mnogo da se ismeje skup sankcija i zabrana koje su EU, Sjedinjene Države i druge države nametnule entitetima u zemlji i njenom vojnom osoblju, posebno od februarskog puča 2021.godine.
Prošle godine, na primer, indijska kompanija "Sandeep Metalcraft" isporučila je 3000 osigurača Creative Exploration Ltd, mjanmarskog brokera za oružje ranije poznatog kao MySpace International). Ovo je uprkos tome što je Indija potpisnica Vasenarskog sporazuma o kontroli izvoza konvencionalnog oružja i robe i tehnologije dvostruke namene, koji je obavezuje da primenjuje kontrolu izvoza municije i povezanih proizvoda. Ovo postaje posebno važno kada se nabavka takvog materijala može koristiti u suprotnosti sa Ženevskim konvencijama ili za pomoć i podržavanje činjenja zločina i zverstava.
U avgustu iste godine, Pravda za Mjanmar je takođe primetila da je čak 116 kompanija iz Mjanmara i Singapura sa 255 direktora i akcionara posredovalo u poslovima koji su uključivali isporuku oružja i druge opreme režimu, uključujući period od državnog udara 1. februara 2021. godine.
U izveštaju trojice bivših stručnjaka Ujedinjenih nacija u okviru Specijalnog savetodavnog veća za Mjanmar (SAC-M), presuda o kompanijama u Sjedinjenim Državama, Evropi i Aziji je izrazito negativna. Takvi entiteti su zvanično registrovani u trinaest država, uključujući Francusku, Nemačku, Kinu, Indiju, Rusiju, Singapur i Sjedinjene Države.
Koristeći izvorne materijale koji se sastoje od procurelih budžetskih dokumenata iz Ministarstva odbrane, intervjua sa kontaktima sa vojskom Mjanmara i izjava svedoka o kršenjima ljudskih prava pokazuju da su snage bezbednosti naoružane raznim oružjem, pojavljuje se mračna slika.
Autori primećuju da se vojska Mjanmara progresivno kretala ka tome da postane samodovoljnija u proizvodnji oružja u brojnim oblastima. Država, međutim, nije sasvim odviknuta od strane pomoći. Direktorat za odbrambenu industriju (DDI) ostaje "otvoren za međunarodne isporuke, uključujući različite sirovine, delove i komponente i krajnje upotrebe, kao i mašine i tehnologiju, za održivu proizvodnju – i licenciranu i nelicenciranu – oružja u svom arsenalu".
DDI je takođe, bez obzira da li se proizvodnja odvijala pod licencom ili ne, dobila tehnologiju i znanje za proizvodnju raznovrsnog svog oružja kroz različite vrste ugovora o transferu tehnologije (ToT). Takvi poslovi su uključivali prijem čitavih fabrika za proizvodnju oružja, takođe poznatih kao projekti po principu ključ u ruke, uz podršku inženjera za one koji isporučuju tehnologiju. To uključuje državne kompanije od Italije do Ukrajine.
Izveštaj identifikuje ulogu automatizovanih mašina, uključujući mašine za kompjutersku numeričku kontrolu, koje proizvode kompanije sa sedištem u Austriji, Nemačkoj, Tajvanu i Sjedinjenim Državama. Njih trenutno koristi vojska Mjanmara u fabrikama odgovornim za proizvodnju oružja. Uz ovo su softverski programi koje prave kompanije koje imaju legalno sedište u Francuskoj, Izraelu i Nemačkoj.
Autori su direktni i nedvosmisleni o svojim jezivim nalazima. Ukratko, oružje koje je proizvela vojska Mjanmara u svojim fabrikama KaPaSa korišćeno je u raširenim i sistematskim napadima vojske na civilne ciljeve, pre, tokom i posle pokušaja vojnog udara 2021. godine, i nastavljaju da to čine.
U izjavi Jangi Lija iz SAC-M, bivšeg specijalnog izvestioca UN-a za stanje ljudskih prava u Mjanmaru, rekapitulira se poenta: "Strane kompanije omogućavaju vojsci Mjanmara – jednom od najvećih kršitelja ljudskih prava – da proizvede razne vrste oružja za činjenje svakodnevnih zločina nad narodom Mjanmara."
Li je nastavio da jasno ističe da takve kompanije i njihove matične države imaju "moralne i pravne odgovornosti da osiguraju da njihovi proizvodi ne olakšavaju kršenje ljudskih prava civila u Mjanmaru". To je učinilo strane "saučesnicima u varvarskim zločinima vojske Mjanmara". To je saučesništvo koje se i dalje olako nosi u prestonicama od Vašingtona do Brisela.
Autor teksta je dr Binoj Kampmark, nekada stipendista Komonvelta na Selvin koledžu u Kembridžu. Trenutno predaje na Univerzitetu RMIT.