Prljava bomba ili uređaj za radiološko raspršivanje je radiološko oružje koje kombinuje radioaktivni materijal sa konvencionalnim eksplozivima. Svrha oružja je da kontaminira područje agensima za raspršivanje i izazove konvencionalne eksplozije sa radioaktivnim materijalom, služeći prvenstveno kao sredstvo protiv civila.
Ne treba je mešati sa nuklearnom eksplozijom, kao što je fiziona bomba, koja proizvodi efekte eksplozije daleko veće od onoga što se može postići upotrebom konvencionalnih eksploziva. Za razliku od oblaka radijacije tipične fizione bombe, zračenje prljave bombe može se raspršiti samo u opsegu od nekoliko stotina metara ili nekoliko kilometara od eksplozije. Prljave bombe nikada nisu korišćene, samo su testirane. Dizajnirane su za raspršivanje radioaktivnog materijala na određenom području.
Deluju kroz efekte radioaktivne kontaminacije na životnu sredinu i povezane zdravstvene posledice trovanja radijacijom u pogođenim oblastima. Obuhvatanje i dekontaminacija žrtava, kao i dekontaminacija zahvaćenog područja mogu zahtevati dosta vremena i troškova, čineći područja delimično neupotrebljivim i prouzrokujući ekonomsku štetu. Prljave bombe mogu se koristiti za stvaranje masovne panike kao oružje terora.
Kada se bavimo implikacijama napada prljavom bombom, postoje dve glavne oblasti kojima se treba pozabaviti: uticaj na civile, ne samo bavljenje neposrednim žrtvama i dugoročnim zdravstvenim problemima, već i psihološki efekat i ekonomski uticaj. Pošto nije bilo prethodnog događaja detonacije prljave bombe, smatra se da je teško predvideti udar. Nekoliko analiza je predvidelo da radiološki uređaji za raspršivanje neće pogoditi niti ubiti mnogo ljudi.
Prljava bomba
Eksplozivi u kombinaciji sa radioaktivnim materijalima, detonira, isparava ili raspršuje radioaktivni materijal i oslobađa ga u vazduh, nije nuklearna detonacija.
Fisiona bomba
Izazvan nekontrolisanom nuklearnom lančanom reakcijom sa visoko obogaćenim uranijumom ili plutonijumom za oružje. Sfera fisionog materijala (jama) okružena je eksplozivnim sočivima. Inicijalna eksplozija proizvodi implodirajući udarni talas koji kompresuje jamu prema unutra, stvarajući superkritičnu masu povećanjem gustine fisionog materijala. Neutroni iz modulisanog neutronskog inicijatora ili eksternog generatora neutrona pokreću lančanu reakciju u kompresovanoj jami. Rezultirajuća lančana reakcija fisije uzrokuje eksploziju bombe ogromnom snagom: nuklearnu detonaciju.
Efekti nekontrolisane radioaktivne kontaminacije prijavljeni su nekoliko puta. Jedan od primera je radiološka nesreća koja se dogodila u Gojaniji, u Brazilu, između septembra 1987. i marta 1988. godine: dva čistača metala provalila su u napuštenu kliniku za radioterapiju i uklonila kapsulu izvora teleterapije koja sadrži cezijum-137 u prahu sa aktivnošću od 50 TBk. Vratili su je u kuću jednog od muškaraca da bi je rastavili i prodali kao staro gvožđe.
Kasnije tog dana oba muškarca su pokazivala akutne znake radijacijske bolesti sa povraćanjem, a jedan od muškaraca je imao otečenu ruku i dijareju. Nekoliko dana kasnije, jedan od muškaraca je probušio 1 milimetar debeo (0,039 in) prozor na kapsuli, dozvoljavajući prahu cezijum hlorida da iscuri i kada je shvatio da prah svetli plavo u mraku, odneo ga kući svojoj porodici i prijateljima da im to pokaže.
Posle dve nedelje širenja kontaktnom kontaminacijom koja izaziva sve veći broj štetnih efekata po zdravlje, u bolnici je postavljena tačna dijagnoza akutne radijacione bolesti i mogle su se sprovesti odgovarajuće mere predostrožnosti. Do tada je kontaminirano 249 osoba, 151 je imala spoljašnju i unutrašnju kontaminaciju, od kojih je 20 osoba bilo teško bolesno, a pet je umrlo.
Incident u Gojaniji donekle predviđa obrazac kontaminacije ako se odmah ne shvati da je eksplozija proširila radioaktivni materijal, ali i koliko pogubne mogu biti čak i vrlo male količine progutanog radioaktivnog praha.
Ovo izaziva zabrinutost zbog terorista koji koriste praškasti materijal koji emituje alfa, koji ako se proguta može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, kao u slučaju Aleksandra Litvinjenka, koji je otrovan čajem sa polonijumom-210."Dimne bombe" bazirane su na alfa emiterima i mogu biti jednako opasne kao i prljave bombe koje emituju beta ili gama.
Od napada 11. septembra porastao je strah od terorističkih grupa koje koriste prljave bombe, o čemu se često pisalo u medijima. Značenje terorizma koji se ovde koristi, opisano je definicijom američkog Ministarstva odbrane, koja glasi da je to "sračunata upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje protivpravnim nasiljem za izazivanje straha; sa namerom da se prinude ili zastraše vlade ili društva u potrazi za ciljevima koji su uglavnom političke, verske ili ideološke prirode".
Da bi teroristička organizacija napravila i detonirala prljavu bombu, mora nabaviti radioaktivni materijal. Mogući materijal za radiološke uređaje za disperziju mogao bi da potiče iz miliona radioaktivnih izvora koji se koriste širom sveta u industriji, u medicinske svrhe iu akademskim aplikacijama uglavnom za istraživanje. Od ovih izvora, samo devet izotopa proizvedenih u reaktorima izdvajaju se kao pogodni za radiološki teror: americijum-241, kalifornijum-252, cezijum-137, kobalt-60, iridijum-192, plutonijum-238, polonijum-210, radijum-226 i stroncijum-90, pa čak i iz njih je moguće da radijum-226 i polonijum-210 ne predstavljaju značajnu pretnju.
Od ovih izvora, američka Nuklearna regulatorna komisija je procenila da se u SAD otprilike jedan izvor izgubi, napusti ili ukrade svakog dana tokom godine. U Evropskoj uniji godišnja procena je 70. Postoje na hiljade takvih izvora raštrkanih širom sveta, ali od onih koji su prijavljeni kao izgubljeni, ne više od 20 procenata se može klasifikovati kao potencijalno visoko bezbednosno pitanje ako se koristi u radiološkom uređaju za disperziju.
Veruje se da Rusija ima hiljade izvora koji su nestali posle raspada Sovjetskog Saveza. Veliki, ali nepoznat broj ovih izvora verovatno pripada kategoriji visokog bezbednosnog rizika. Ovo uključuje izvore stroncijuma-90 koji emituje betu koja se koristi kao radioizotopni termoelektrični generator za svetionike u udaljenim delovima Rusije.
Iako bi teroristička organizacija mogla da dobije radioaktivni materijal putem "crnog tržišta", postojao je stalni porast nezakonite trgovine radioaktivnim izvorima od 1996. do 2004. godine, ovi zabeleženi incidenti trgovine uglavnom se odnose na ponovo otkrivene izvore bez ikakvih znakova kriminalne aktivnosti i tvrdi se da ne postoje ubedljivi dokazi za takvo tržište.
Pored prepreka za dobijanje upotrebljivog radioaktivnog materijala, postoji nekoliko suprotstavljenih zahteva u pogledu svojstava materijala koje teroristi treba da uzmu u obzir: prvo, izvor treba da bude "dovoljno" radioaktivan da stvori direktno radiološko oštećenje prilikom eksplozije ili da u najmanju ruku nanese štetu ili poremećaje. Drugo, izvor treba da bude prenosiv sa dovoljno zaštite za nosač, ali ne toliko da bi bio pretežak za manevrisanje. Treće, izvor treba da bude dovoljno disperzivan da efikasno kontaminira područje oko eksplozije.
Prvi pokušaj radiološkog terora navodno je izvela u novembru 1995. grupa čečenskih separatista, koji su zakopali izvor cezijuma-137 umotan u eksploziv u parku Izmajlovski u Moskvi. Vođa čečenskih pobunjenika je upozorio medije da bomba nikada nije aktivirana, a incident je predstavljao puki propagandni trik.
U decembru 1998, čečenska služba bezbednosti je najavila drugi pokušaj, kada je otkrila kontejner napunjen radioaktivnim materijalima pričvršćen za eksplozivnu minu. Bomba je bila skrivena u blizini železničke pruge u predgrađu Argun, deset kilometara istočno od čečenske prestonice Grozni. Sumnjalo se da je umešana ista čečenska separatistička grupa.
Dana 8. maja 2002. Hose Padilja (poznatiji kao Abdula al-Muhadžir) je uhapšen pod sumnjom da je terorista Al Kaide koji planira da detonira prljavu bombu u SAD. Ovu sumnju su izazvale informacije dobijene od uhapšenog teroriste u američkom pritvoru, Abu Zubaidah, koji je tokom ispitivanja otkrio da je organizacija bila blizu pravljenja prljave bombe.
Iako Padilja nije nabavio radioaktivni materijal ili eksploziv u vreme hapšenja, organi za sprovođenje zakona su otkrili dokaze da je on bio u izviđanju u potrazi za upotrebljivim radioaktivnim materijalom i mogućim lokacijama za detonaciju. Sumnjalo se da li je Hoze Padilja pripremao takav napad, a tvrdilo se da je hapšenje bilo visoko politički motivisano, s obzirom na bezbednosne propuste pre 11. septembra od strane CIA i FBI.
Godine 2006, Diren Barot iz severnog Londona izjasnio se krivim za zaveru za ubistvo ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama korišćenjem radioaktivne prljave bombe. Planirao je da cilja podzemne garaže u Velikoj Britaniji i zgrade u SAD kao što su Međunarodni monetarni fond, zgrade Svetske banke u Vašingtonu, Njujoršku berzu, zgrade Sitigrupa i zgrade Prudenšal Fajnenšela u Njujorku.
On se takođe suočava sa 12 drugih optužbi, uključujući zaveru radi ometanja avnosti, sedam optužbi za pravljenje evidencije informacija u terorističke svrhe i četiri optužbe za posedovanje evidencije informacija u terorističke svrhe. Stručnjaci kažu da je zavera za korišćenje prljave bombe izvedena i da je "malo verovatno da će izazvati smrt, ali je osmišljeno da utiče na oko 500 ljudi".
U januaru 2009. godine, u izveštaju FBI-a koji je procurio, opisani su rezultati pretrage kuće Džejmsa G. Kamingsa u Mejnu, belog rasiste koga je ubila njegova žena. Istražitelji su pronašli četiri kontejnera od jednog galona sa 35 odsto vodonik peroksida, uranijuma, torijuma, metala litijuma, aluminijumskog praha, berilijuma, bora, crnog oksida gvožđa i magnezijuma, kao i literaturu o tome kako da se prave prljave bombe i informacije o cezijumu-137, stroncijumu-90 i kobaltu-60. Zvaničnici su potvrdili istinitost izveštaja, ali su izjavili da javnost nikada nije bila ugrožena.
U julu 2014, militanti ISIS-a zaplenili su 40 kg jedinjenja uranijuma sa Univerziteta u Mosulu. Materijal je bio neobogaćen i stoga se nije mogao koristiti za pravljenje konvencionalne fisione bombe, ali prljava bomba je teoretski bila moguća. Međutim, relativno niska radioaktivnost uranijuma čini ga lošim kandidatom za upotrebu u prljavoj bombi.
Terorističke organizacije takođe mogu da iskoriste strah od radijacije da bi stvorile oružje straha, a ne oružje za masovno uništenje. Zastrašujući javni odgovor može sam po sebi da ostvari ciljeve terorističke organizacije da dobije publicitet ili destabilizuje društvo. Čak i obična krađa radioaktivnih materijala može izazvati paničnu reakciju šire javnosti.
Slično, ispuštanje radioaktivnih materijala manjeg obima ili pretnja takvim ispuštanjem može se smatrati dovoljnim za teroristički napad. Posebna zabrinutost je usmerena na medicinski sektor i zdravstvene ustanove koje su „"uštinski ranjivije od konvencionalnih licenciranih nuklearnih lokacija".
Oportunistički napadi mogu se kretati čak i do otmice pacijenata čije lečenje uključuje radioaktivne materijale. Zanimljiva je reakcija javnosti na nesreću u Gojaniji, u kojoj je više od 100.000 ljudi priznalo da su bili predmet nadzora, dok je samo 49 primljeno u bolnice. Ostale koristi za terorističku organizaciju od prljave bombe uključuju ekonomski zastoj u pogođenom području, napuštanje pogođenih zgrada, naselja, metroa, zbog javnog interesa i sticanje međunarodnog publiciteta koji bi bio koristan za regrutovanje militanata.
Izrael je izvršio četvorogodišnju seriju testova sa nuklearnim eksplozivima kako bi izmerio efekte. Prema izveštaju, zračenje visokog nivoa je izmereno samo u centru eksplozije, dok je nivo disperzije radijacije česticama koje nosi vetar bio nizak. Bombe navodno nisu predstavljale značajnu opasnost osim psihološkog efekta.
Opasnosti od prljave bombe dolaze od početne eksplozije i radioaktivnih materijala. Da bi se ublažio rizik od izlaganja radijaciji, FEMA predlaže sledeće smernice:
Pokrivanje usta i nosa tkaninom da bi se smanjio rizik od udisanja radioaktivnih materijala. Izbegavanje dodirivanja materijala koje je dotakla eksplozija. Brzo ući u objekat radi zaštite od radijacije. Obavezno skinuti i spakovati odeću. Čuvati odeću dok vam nadležni ne daju uputstva kako da je odložite. Držati radioaktivnu prašinu napolju.
Potrebno je ukloniti svu moguću prašinu tuširanjem sapunom i vodom. Izbegavati uzimanje kalijum jodida, jer on samo sprečava efekte radioaktivnog joda i umesto toga može izazvati opasnu reakciju.
U poslednjoj kampanji opravdavanja Rusije zbog rata u Ukrajini, Moskva se fokusirala na optužbe da Kijev planira da iskoristi takozvanu "prljavu bombu", kontroverznu eksplozivnu napravu koja u sebi sadrži toksični nuklearni materijal.
Kijev i zapadni saveznici kažu da nema osnova za ovakve optužbe i da je ideja da će Ukrajina zatrovati svoju teritoriju apsurdna. Oni kažu da bi Moskva mogla da iznosi ove optužbe kako bi opravdala eskalaciju rata.