Nije realno da se Slovenija, tokom svog predsedavanja Savetom Evropske unije, u drugoj polovini ove godine, pred EU predstavi kao aktivni faktor u regionu Zapadnog Balkana, smatra bivši slovenački predsednik Milan Kučan.
On je rekao da mu se čini kako je ambicija sadašnje slovenačke vlade da ponudi neku "svežu ideju" za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
- To se čini privlačnim, ali je nerealno - kazao je Kučan, dodavši da se Slovenija od tog prostora godinama udaljavala i diplomatski ga zanemarivala pa se sada teško može predstaviti kao uticajan regionalni faktor.
- Posebno zato jer nam upletene države u regionu to ne priznaju - dodao je on, a kao primer gde se Sloveniji priznaje uticaj spomenuo je samo Severnu Makedoniju, gde je slovenačka politika bila "prilično aktivna".
- Ni Kosovo nas ne vidi kao faktor u regionu, pa se teško možemo postaviti u ulogu nekoga ko razumije te procese, nekoga ko ima rešenja, kad smo se godinama pretvarali da nas ne zanima taj prostor - kazao je Kučan, za koga Hina navodi da je još uvek uticajan u slovenačkoj politici.
Govoreći o Bosni i Hercegovini, povodom nedavnih polemika oko navodnog non-pejpera u kome se razmišlja o prekrajanju granica na Balkanu i podeli BiH duž etničkih linija, Kučan se prisetio situacije od pre desetak godina.
On je tada, kao izaslanik premijera Boruta Pahora, analizirao stanje u BiH i sam o tome sastavio jednu vrstu neformalnog dokumenta na nekoliko stranica, te ga predao tadašnjem predsedniku Evropskog saveta Hermanu van Rompeju.
- Dobio sam osećaj da ga ta analiza na desetak stranica nije zanimala ili da je nije ni pročitao. Kazao mi je - rečeno pojednostavljeno - da je pažnja Evropske unije - sve dok nema rata - usmerena na Srbiju, da Srbiju treba što pre osposobiti i primiti u EU, kako bi ona kao regionalna sila na Balkanu preuzela odgovornost za pacifikaciju Balkana - kazao je Kučan.
On kaže da je Van Rompeja tom prilikom upozorio kako je opasno na Balkanu govoriti o regionalnim silama jer to vodi prema ratu.
Kučan, takođe, kaže da je analiza koju je tada predao Van Rompeju sadržavala "grube činjenice" o stanju u Bosni i Hercegovini i to da ona nakon Dejtonskog sporazuma "propada".
- Ne samo da ne funkcioniše, nego da se raspada iznutra - naveo je Kučan, dodavši da stanje ni sada nije bolje.
Ako se u 30 godina ništa ne dogodi i stvari ostaju na statusu kvo, to znači da je stanje sve gore, a podele sve veće, naveo je on u intervjuu.
- Ako se ništa ne učini da se zaustavi unutarnji raspad države, može se dogoditi i da dođe do raspada izvana - kazao je Kučan i dodao da je najglasniji zagovornik raspada BiH vođa Srba i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik, ali da ni odnosi Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH "nisu uzorni".