Više od polovine ispitanika izrazilo je nezadovoljstvo angažmanom i organizacijom pomoći države pogođenom području.
Istraživanje, koje je sprovedeno na nacionalno reprezentativnom uzorku od 500 građana Hrvatske sredinom januara ove godine, pokazuje da je čak 87 odsto građana navelo da ih je zemljotres uznemirio ili veoma uznemirio.
Oko 40 odsto građana pomoglo je unesrećenima novčanim uplatama, 47 odsto donacijom robe i potrepština, a osam odsto građana navodi kako je volontiralo na terenu.
Od 40 odsto građana koji su donirali novac, 16,2 odsto njih je to učinilo direktno stradalim osobama, 8,9 odsto Crvenom krstu, 4,6 poslalo Karitasu, 3,3 odsto uplatilo na službeni račun Vlade RH, a 12,6 odsto ostalim udruženjima i fizičkim osobama.
Više od polovine ispitanika, tačnije 52 odsto, navodi „da nije zadovoljno angažmanom i organizacijom pomoći države zemljotresom pogođenom području“, 28 odsto ih je neutralno u tom pogledu, a zadovoljnih je tek 20 odsto, kaže se u saopštenju Hendala.
Iako je Hrvatsku pored zemljotresa zadesila i druga velika pretnja, kovid-19, 52 odsto građana navodi kako zemljotres nije uopšte delovao na njihovu zabrinutost u vezi s epidemijom, dok ih je 28 odsto nakon zemljotresa s tim u vezi još zabrinutije.