Početkom februara Pavleković je primetio promenu boje mokraće zbog čega je počeo da sumnja da nešto nije u redu.
- Svakog dana bilo mi je sve gore. Na dan kada sam otišao u hitnu pomoć urin mi je od krvarenja bio već tamnocrvene boje, što znači da sam obilno krvario - priseća se Dragan kako je počela njegova agonija.
- Lekar mi je rekao da sam pun tumora i raka, koji su mi se proširili na pluća, mozak, jetru, kožu. Rekao je da on nema šta da mi da. Rekao mi je da se vratim u hitnu kad iskrvarim. Kada sam ga pitao kako ću da znam da sam ‘pri kraju’, rekao mi da je to onda kad više ne budem mogao nigde.
Kako nije mogao da veruje u ono što su mu doktori u Koprivnici rekli, Dragan je odlučio da ode u Zagreb na pregled. Tamo je primljen na odeljenje za hitne slučajeve gde je pregledan i utvrđeno je da nema karcinoma ni u tragovima, već da Pavleković ima jaku infekciju prostate. Dva antibiotika su mu bila potrebna da se krvarenje smanji, a lekari u Zagrebu nisu mogli da veruju šta su Draganu rekli doktori u Koprivnici.
- Znači ipak nisam umirao. Lekar nije imao pravo da me otpusti sa onakvim rečima, posle kojih sam se osećao očajno i potpuno bespomoćno - zaključuje Dragan.