Poznato je da je Crna Gora ponovo otvorila tu temu u kontekstu pregovora s EU i stava Unije da "više ne želi uvoziti granične probleme".
Podsećanja radi 2002. godine su nakon odlaska snaga UNMOP-a, promatračke misije na Prevlaci, dve države potpisale privremeni protokol o granici koji je i danas na snazi.
Dodaju da je crnogorski premijer Zdravko Krivokapić nezadovoljan protokolom jer se u tekstu kaže da je kopnena granica de facto rešena, dok se o morskoj treba razgovarati i definitivno je utvrditi.
Crna Gora smatra da su predmet spora i kopnena i morska granica.
- To je neslaganje i glavni razlog zbog kojeg nisu uspeli dosadašnji pokušaji definitivnog razgraničenja - rekao je Krivokapić.
Granica na kopnu, po hrvatskom shvatanju, više ne bi trebalo da bude sporna iako je i ona po protokolu utvrđena kao privremena crta razgraničenja.
Ona, ukazuje se, sledi bivšu republičku granicu, a hrvatski je stav u svim teritorijalnim sporovima s državama bivše Jugoslavije isti - republičke granice u trenutku osamostaljenja postale su državne.
Međunarodno pravo podržava taj stav, kao i zaključci Badinterove komisije koja je u svom mišljenju broj 3 potvrdila da se to načelo primenjuje u slučaju raspada Jugoslavije.
Crnogorski premijer spominje, kažu, mogućnost slanja spora na Arbitražni sud, ali to za Hrvatsku - nakon iskustva sa Slovenijom - nije opcija.
- Imamo i komisiju za granicu koja deluje i uvek smo spremni da obnovimo te razgovore. Naprotiv, smatramo da bi pitanje razgraničenja trebalo biti razrešeno u kraćem razdoblju jer nema razloga ni potrebe da dve susedne zemlje ne bi mogle da reše granicu u skladu s međunarodnim pravom - saopštili su iz hrvatskog MVEP.