Evropska komisija danas je uputila Hrvatskoj tri reformske preporuke za ovu i sledeću godinu u okviru prolećnog paketa Evropskog semestra.
U prvoj Komisija preporučuje povećanje javnih investicija u zelenu i digitalnu tranziciju i energetsku bezbednost, korišćenjem sredstava iz Mehanizma za oporavak i otpornosti, iz RePowerEu-a i drugih evropskih fondova.
U drugoj preporuci traži se sprovođenje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost u skladu sa zacrtanim etapama i ciljevima. Takođe se od Hrvatske traži da preda programske dokumente za kohezijsku politiku za razdoblje 2021-2027. kako bi se dovršili pregovori sa Komisijom i počelo njihovo sprovođenje.
U trećoj preporuci traži se diversifikacija i smanjenje uvoza fosilnih goriva, ubrzanje prelaska na obnovljive izvore energije, naročito vetar, sunce i geotermalne izvore. To uključuje i pojednostavljenje administrativnih postupaka i izdavanje dozvola za male energetske projekte.
Preporučuje se nadogradnja sistema za prenos i distribuciju električne energije kao i ulaganje u skladištenje električne energije, piše Hina.
Takođe se preporučuje ubrzavanje smanjenja potražnje za energijom poboljšanjem energetske efikasnosti, uglavnom u stambenim zgradama kao i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva za greanje i saobraćaj.
Komisija preporučuje svim zemljama članicama da osiguraju usklađenost tekućih rashoda, uzimaju u obzir privremene i ciljane mere podrške domaćinstvima i firmama koje su najosetljivije na povećanje cena energije i pružanje pomoći ukrajinskim izbeglicama.
Komisija u prolećnom paketu Evropskog semestra navodi da se predviđa rast evropske privrede, koja pokazuje otpornost, ali da je rat u Ukrajini stvorio novo okruženje, pogoršavajući postojeće smetnje rastu, za koje se pre očekivalo da će se smiriti.
To takođe predstavlja dodatne izazove za privrede EU u vezi sa sigurnošću snabdevanja energijom i zavisnošću od ruskih fosilnih goriva.