Reč je o vrsti Mnemiopsis leidyi koja je osamdesetih uništila brojne riblje vrste u Crnom moru, a zbog nedavne pojave u Jadranskome ovu pojavu će s posebnom pažnjom pratiti stručnjaci, potvrđuje Olja Viđak iz splitskoga Instituta za okeanografiju i ribarstvo.
– Mnemiopsis leidyi nije autohtona vrsta u Jadranskome moru, ali je u severnom Jadranu, tačnije u Tršćanskom zalivu,zabeležen već 2005. godine, zajedno s drugom vrstom Beroe ovata.
Budući da je Mnemiopsis poznat kao vrsta s visokim invazivnim potencijalom, koja je osamdesetih godina prošlog stoleća, nakon nenamernog unošenja balastnim vodama brodova u Crno more,izazvala dramatične promene na svim razinama hranidbene mreže, a time i u ribarstvu, razumljivo je da pojava ove vrste izaziva zabrinutost – kaže Olja Viđak.
Mnemiopsis se hrani jedino zooplanktonskim organizmima, uključujući i planktonske stadijume riba (jaja i ličinke), te je njegov uticaj na riblji fond moguć ako se jako razmnoži.
To znači da ovaj predator ne ugrožava ribe, školjke i druge morske organizme, već, što je još pogubnije, uništava njihova jaja i ličinke.
Svakako je potrebno najpre proceniti brojnost uspostavljene populacije i pratiti njeno stanje u Jadranu, kaže Olja Viđak, da bi se uopšte moglo govoriti o eventualnim uticajima na ekosistem i ribarstvo.
– U autohtonim područjima u kojima Mnemiopsis živi (istočna obala Severne i Južne Amerike), njegovu populaciju uspešno kontrolišu druge vrste rebraša, kao na primer Beroe ovata koji sprečava eksplozivan rast Mnemiopsisa.
Ne smemo zaboraviti da je razoran uticaj Mnemiopsisa na crnomorski ekosistem nastupio najpre zbog već postojećeg lošeg stanja okoline, opterećene eutrofikacijom (prekomernim unosom hranjivih materija), zagađenjem i prelovom komercijalno važnih vrsta riba, čime su već bili narušeni odnosi u hranidbenoj mreži i stvoreni preduslovi za oportunističku eksploziju populacije Mnemiopsisa. U Jadranu, na sreću, takve izražene probleme okoline nemamo – kaže Olja Viđak.
Budući da meduze znaju biti neugodne za ljude, sve će zanimati hoće li i ova vrsta imati iste ili slične posledice u kontaktu s ljudima.– Nema direktnog uticaja na ljude, samo indirektnog kroz navedene uticaje na morski ekosistem u smislu menjanja odnosa u hranidbenoj mreži, te posledično na privredno važne aktivnosti kao što je ribarstvo. Sami organizmi su veličine nekoliko centimetara, a pokazuju i zanimljivu pojavu bioluminiscencije, odnosno sami stvaraju svetlo procesom oksidacije.
Pojava većeg broja želatinoznih organizama (meduze, rebraši) na području severnog Jadranauobičajena je u kasno leto, te je moguće da je opažen deo njihovog životnog ciklusa karakterističan za ovo doba godine. U svakom slučaju, kaže splitska stručnjakinja, stanje populacije Mnemiopsisa će se i dalje pratiti.
Za razliku od meduza koje imaju žarne stanice, rebraši imaju lepljive ćelije ili koloblaste kojima hvataju plen, pa dodir ne ugrožava čoveka.