U Crnoj Gori je usijano. Posle gotovo dve decenije po raznim pitanjima polarizovane države i društva, finišira se možda i najbitnije pitanje - vere, Crkve, praktično identiteta. Do juče ujutro vlast Mila Đukanovića nije odustajala od usvajanja spornog zakona, sednica Skupštine zakazana je za četvrtak, 26. decembra. Time i pokušaj brisanja Srpske crkve kao matične u Crnoj Gori trebalo je da dobije konačni institucionalni pečat.
U međuvremenu zakazan je crkveno-narodni Sabor za danas u Nikšiću, na kojem će biti donete mošti Svetog Vasilija Ostroškog. A onda je juče po podne sopstveni, već u Vladi izglasani zakon, pravna služba proglasila neustavnim. Sve vreme od, 6. decembra, kada ga je Vlada usvojila, glasnije nego do sada, građani - vernici SPC, najavljivali su da će telima braniti svoje svetinje.
Juče nije bilo moguće dobiti precizan odgovor crnogorskih vlasti da li i pored mišljenja pravne službe nameravaju i dalje da insistiraju na zakonu i da li se on iznova povlači iz procedure.
Dok se odvijala drama u Đukanovićevoj administraciji, s druge strane Mitropolija je zakazala Sabor na koji su donesene mošti, grubo rečeno, najpoštovanijeg sveca na ovdašnjim prostorima Svetog Vasilija Ostroškog. U Mitropoliji su pre Sabora naglasili da je ovaj Sabor prvenstveno molitven, i da će sa njega biti poslata i poruka vlastima Crne Gore protiv usvajanja zakona i pravnog nasilja.
Svetitelj na Saboru i u poprilično ključnom trenutku je onaj čije prisustvo treba da pozove na prekid deoba i sabiranje naroda. U Nikšić su pristigli episkopi iz okruženja, njih desetak, počev od Hercegovačke, Mileševske i Raško-prizrenske eparhije.
Zakon koji vlast u Crnoj Gori pokušava da usvoji jeste neustavan, i to u mnogim svojim odredbama. Oko spornog zakona sve je naopako i ne vidi se dobra volja ovdašnjih vlasti. Sigurni smo da neće odustati od sprovođenja nauma. Kada vidimo njihovu dobru volju i mi Crkva ćemo tada imati pozitivan odgovor. Od Sabora ne odustajemo i ovaj molitveni skup će biti održan kao što je i planirano - najavljuje vladika budimljansko-nikšićki Joanikije.
Šokantna promena stava
Pravna služba, koja je zadužena za usklađivanje i obradu zakona u proceduri, okarakterisala je da je predloženi zakon neustavan. To mišljenje dostavljeno je juče Skupštini u Podgorici, i baš pred crkveno-narodni Sabor.
- Predlog zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica nije usklađen sa Ustavom i pravnim sistemom Crne Gore, a pojedine odredbe sadržane u njemu nisu karakteristične za važeći pravni sistem. Način na koji je izrađen ovaj predlog zakona, odnosno način na koji su formulisane pojedine odredbe, odstupa od principa pozitivne zakonodavne prakse, a koji su definisani i pravno-tehničkim pravilima za izradu propisa, koja se primenjuju prilikom izrade zakona: jasnoća, sažetost, preciznost i razumljivost norme, međusobnu povezanost i usklađenost normi u okviru samog predloga zakona - navodi se, između ostalog, u mišljenju pravne službe.
Kako se dodaje u mišljenju, jedan od najspornijih odredaba zakona je što bi “u eventualnoj primeni zakona verske zajednice koristile objekte koji su u državnoj svojini, ili bi državni organi odlučivali o korišćenju ili nekorišćenju verskih objekata i zemljišta. To je suprotno ustavnom načelu odvojenosti države i verskih zajednica, kao i principu ravnopravnosti verskih zajednica”.
Šta vlast hoće
Posle nacrta zakona o slobodi veroispovesti iz 2015. godine, koji je propao zbog ozbiljnih pravnih nedostataka i protivljenja SPC, Vlada Crne Gore izašla je sa ovom, novom verzijom. Činjenica je, međutim, da je i posle nekoliko godina, posredi ponavljanje istih stavki - suština je u tačkama koje se odnose na imovinu i to imovinu Mitropolije SPC. Sudeći po sadržaju dokumenta, vlasništvo i ukidanje kontinuiteta verskih zajednica i crkava kao pravnog lica jedino su zbog čega je zakon i pisan. I u najnovijem predlogu iznova se podvlači sledeće:
- Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina.
Vlast Mila Đukanovića gura zakon i šalje na mišljenje, a suštinski ne menjajući odredbe. U međuvremenu, Mitropoliji SPC u stavu o “otimanju imovine” su se pridružile patrijaršije Carigradska i Moskovska, papa Franja, a zakon ima pravnih nedostataka i za Venecijansku komisiju, na kojoj je bila procena. Slobodno se može reći da se pravno nasilje nad Srpskom crkvom, njenom mitropolijom, ali i građanima koji su vernici SPC nastavlja.
Nasilje nad pravom
Predsednik Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, protojerej-stavrofor Velibor Džomić, rekao je pre nego je obnarodovano mišljenje pravne službe da je zakon koji predlaže crnogorska vlada “nasilje nad pravom”.
- Predlog zakona ne predstavlja tekst koji je usaglašen sa evropskim standardima o slobodi veroispovesti, a koji su sadržani u smernicama OEBS. Nije usaglašen ni sa evropskom konvencijom o ljudskim pravima niti sa mišljenjem Venecijanske komisije od 24. juna ove godine. On je i u radikalnoj suprotnosti i sa Ustavom CG. Njegov cilj je da prekine stečeni pravni subjektivitet crkvama i verskim zajednicama, da bi one morale naknadno da se evidentiraju i iznova osnuju i kod Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Predlog zakona je usmeren na to da se u adhok postupku, koji je po svemu diskriminatoran, izvrši prepis crkvene imovine sa vekovnog vlasnika - Crkve na državu, koja to, međutim, nikada nije bila. Konačni cilj ovog predloga zakona jeste da se u potpunosti onemogući i na statističku grešku svede imovina SPC i Mitrolipolije. U pitanju je tekst koji dodatno deli Crnu Goru i više liči na politički pamflet nego na ozbiljan zakon o osnovnom ljudskom pravu, univerzalnom i važnom - poručuje otac Velibor.