To je predviđeno predlogom zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, koji je utvrdila Vlada na današnjoj sednici.
Kako je saopšteno iz Službe Vlade za odnose sa javnošću, tim predlogom zakona utvrđuju se jednake obaveze i prava svih verskih zajednica koje deluju na teritoriji Crne Gore i na jasan i transparentan način se rešava pitanje državne imovine.
- Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina - kaže se u saopštenju.
Navodi se da ako neka vjerska zajednica raspolaže dokazima da je na osnovu nekadašnjih ili današnjih važećih propisa postala vlasnik neke imovine, država će to priznati i poštovati.
- Tamo gde takvih dokaza nema, već je reč o imovini koju je stvarala i sticala država Crna Gora i koja predstavlja kulturnu baštinu svih njenih građana, takva imovina biće upisana kao kulturno blago, odnosno kao državna svojina Crne Gore - ističe se u saopštenju.
Tokom diskusije o predlogu zakona predsednik Vlade Duško Marković ukazao je na istorijski značaj tog zakonskog teksta.
- Nakon obnove nezavisnosti i nakon pune međunarodne afirmacije Crne Gore kroz članstvo u evroatlantskoj porodici savremenih zapadnih demokratija naša dužnost je da do kraja utemeljimo kulturni i građanski identitet naše države - rekao je on.
U tom cilju, kako je istakao Marković, ovaj zakon je izuzetno važan.
Kako je naveo, on predstavlja završni korak na istorijskom putu kulturne emancipacije Crne Gore.
- Njime garantujemo svakom građaninu Crne Gore slobodu da po sopstvenoj savesti bude ili ne bude vernik bilo koje veroispovesti, pri čemu država štiti imovinu i kulturno blago koje pripada svim građanima i obezbeđuje da zakoni Crne Gore jednako važe za sve, na čitavoj teritoriji naše države - saopštio je premijer.
Kako se navodi, predlog zakona je usaglašen sa najvišim međunarodnim standardima, počev od konvencija Ujedinjenih nacija u toj oblasti, Evropske konvencije o ljudskim pravima sa pratećom praksom Evropskog suda za ljudska prava, do smernica Venecijanske komisije i OEBS/ODIHR-a.
Predlog zakona će pre usvajanja u Skupštini biti poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji.