Rezultat je to sve otvorenijeg rata hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića koji od početka mandata ne mogu da se dogovore ko će da ide u diplomatiju i ko će da komanduje u vojsci. Većina hrvatskih ambasadora već više od šest godina obnaša dužnosti, a tako je i u diplomatskim predstavništvima Hrvatske u Americi, Velikoj Britaniji, Indiji. U Francuskoj i u Vatikanu uopšte Hrvatska nema ambasadora, a nema ni vojnog predstavnika u NATO-u u Briselu. Iako je vlada sastavila predlog imenovanja novih ambasadora i konzula Milanović ga nije želeo da potpiše, jer na listi nisu bili neki od njegovih kandidata.
Zbog stalnog sukoba sa ministrom odbrane Mariom Banožićem predsednik Hrvatske Zoran Milanović ne želi ni da se dogovori sa premijerom oko imenovanja u vojsci, pa država nema ni vojnog predstavnika u Srbiji i Velikoj Britaniji. Na sve predloge iz hrvatske vlade sa Pantovčaka, gde je sedište šefa države, stigli su negativni odgovori, pa je moguće da novih imenovanja neće biti sve dok funkcije obavljaju sadašnji predsednik i premijer.
Milanović optužuje da HDZ želi svoje ljude da postave na sva mesta gde je to moguće, dok Plenković odgovara da predsednik države ne želi ni da razgovara o imenovanjima koja moraju zajednički da dogovore. Sličnu situaciju do sada Hrvatska nikada nije imala, a verovatno je i presedan u svetskoj diplomatiji da većina ambasadora odrade dva mandata, jer se državni vrh nije mogao da usaglasi o imenovanju novih.