Crnogorsko Ministarstvo kulture saopštilo je da će podneti prijavu protiv organizatora manifestacije "Trg od ćirilice" koja je održana u Herceg Novom, i poručilo da smotre kulture ne smeju da budu izgovor za organizaciju nacionalističkih skupova, a posebno kada se njima negira crnogorski identitet.
Manifestaciju "Trg od ćirilice", koju je u Herceg Novom u utorak zvanično organizovala Mitropolija crnogorsko primorska, obeležilo je pevanje pesama "Tamo daleko" i "Crna Gora i Srbija to je jedna familija".
Iz Ministarstva navode da su putem raznih multimedijalnih sadržaja svi mogli da vide na koji se način krši čitav niz zakonskih odredbi, i to na manifestaciji javnog karaktera.
- Isticanje simbola drugih država, skrnavljenje zvanične himne Crne Gore uz gotovo nezaobilazne političke i nacionalističke poruke, samo su neki od elemenata zbog kojih će Ministarstvo kulture protiv organizatora koncerta podneti prijavu pred nadležnim organima - navodi se u saopštenju, prenosi RTCG.
Prijava Ministarstva protiv organizatora manifestacije odnosi se i na pesmu "Tamo daleko". Imajući u vidu činjenicu da je deo crnogorske vojske takođe učestvovao u Solunskom frontu i da je su sa srpskim ratnicima delili koru hleba u tim teškim danima, pa i da je možda i poneki Crnogorac (inače pravoslavac sa geografskog prostora Crne Gore, dakle Srbin) zapevao ovu pesmu zajedno sa braćom iz Srbije, negodovanje crnogorskih institucija i prijava protiv organizatora manifestacije najblaže rečeno nema nikakvog smisla.
Pesmu "Tamo daleko", ličnu kartu srpskih vojnika koji su preživeli povlačenje preko Albanije i proboj solunskog fronta za vreme Prvog svetskog rata, pevali su od 1917. svi saveznički vojnici na solunskom frontu na svojim jezicima, ali sa obaveznim stihom "Živela Srbija".
Ova nezvanična himna srpskog vojnika objedinila je čežnju za zavičajem, patnju, ratnu strahotu, ali i snagu naroda.
Kompozitor pesme Đorđe Marinković, samouk amaterski muzičar rođen u kladovačkom selu Korbovu, napisao je tekst ove pesme na Krfu 1916. godine. Posle proboja Solunskog fronta, otišao je u Pariz, gde je ubrzo postao popularni kompozitor šansona i profesor citre.
U kraljevoj gardi Marinković je najpre bio bubnjar, a zatim je nastavio da svira na citri, u vojnom orkestru s kojim je svirao i na Krfu.
Pasoš, s kojim je otputovao u Pariz, dobio je kao nagradu od kralja Petra, zato što ga je obavestio kako je slučajno saznao da grupa Arnauta sprema atentat na njega.
U Parizu 1922. godine, Marinkoviću, koji je nastupao i pod pseudonimom Žorž Mariel, zvanično su priznata autorska prava na pesmu "Tamo daleko".
- Stela Franklin, australijska književnica, stupila je 1917. u Bolnicu žena Škotske na Solunskom frontu i pišući roman o stradanjima srpskih ratnika ona primećuje šta Srbi pevaju - "Tamo daleko, pesmu o selu, devojci, o zemlji". Svi ostali učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju; Englezi su je nazivali "Far way over there", Francuzi "Au loin, au loin sur Corfu", Česi i Slovaci "Tam v dali"... O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i to što je Nikola Tesla na večni počinak po svojoj želji ispraćen ovom pesmom - rekao je jednom prilikom Ranko Jakovljević, saradnik Istorijskog arhiva u Negotinu.
Posle prve Marinkovićeve verzije teksta za "Tamo daleko", posvećene Korbovu na Dunavu, pojavilo se mnogo varijacija na temu, jer su srpski vojnici stihove proširivali imenima svog zavičaja.
- Pevalo se više verzija stihova, prilagođavanih, između ostalog, osećanjima vojnika iz određenih srpskih regija. Verzija koja se pevala na Solunu nabraja čak pet reka i Šumadiju ponaosob i pravi je mali "srpski geografski leksikon" - kaže Jakovljević.
Posle Drugog svetskog rata komunistički cenzori su "Tamo daleko" dugo vremena držali što dalje od Srbije.
- Partijski zvaničnici smatrali su jeretičkim pevanje "Tamo daleko", budući da asocira na monarhiju i Karađorđeviće. Žarko Petrović, popularni srpski kompozitor, svedoči da su 1970. bile proskribovane njegove interpretacije "solunskih pesama", u vreme zaoštravanja Titove politike prema "srpskim nacionalistima".
- Nijedna srpska gramofonska kuća nije htela da objavi "Tamo daleko", "Marš na Drinu", "Kreće se lađa francuska". Tako se desilo da mnoga domaćinstva u Srbiji u to vreme poseduju dragocenu kolekciju pesama jedino zahvaljujući okolnosti da zagrebački "Jugoton" sedamdesetih godina proteklog veka nije bio "pod prismotrom" zbog "širenja srpskog nacionalizma" - kaže Jakovljević.
Hor Radio Beograda tek 1966. snima jednu verziju "Tamo daleko", ali bez imena autora. Usledila je molba iz Pariza ispisana ćirilicom, drhtavom rukom.
- Zahvaljujem pevačkom horu iz dubine duše što su snimili moju pesmu "Tamo daleko"... Pesmu "Tamo daleko" napisao sam na Krfu 1916. godine posle našeg povlačenja preko albanske planine. Zato vas lepo molim da uvek napišete moje ime i prezime na programu posle svakog izvođenja na Radiju... - napisao je Đorđe Marinković u pismu upućenom Radio Beogradu pošto ga je ratni drug Jovan obavestio da je nacionalna radiofonska kuća izdala solunsku pesmu. Marinković je priložio i dokumentaciju koja dokazuje njegovo autorstvo.
Septembra 1916. godine četa crnogorske vojske koja je raskrstila sa kraljem Nikolom i samostalnom Crnog Gorom, odlučno se opredelila za ujedinjenje Srbije i Crne Gore.
Crnogorska vojska je u danima povlačenja preko Crne Gore i Albanije pružila ogromnu pomoć srpskoj vojsci. Crnogorci su mesecima vodili borbe u kanjonu reke Tare i pokušavali da održe front dužine 145 kilometara.
Branili su sa jedne strane svoju otadžbinu od napada austrougarske vojske, a sa druge strane činili su odstupnicu srpskoj vojsci u povlačenju. Mnogi srpski generali isticali su da je značaj crnogorske odbrane bio presudan za srpsko povlačenje i za spas i opstanak srpske vojske. Da nije bilo crnogorskog otpora, neprijatelj bi brže napredovao i opkolio srpsku vojsku u planinama Crne Gore, što je i bio plan Vrhovne vojne komande Austrougarske, navodi se u delu dokumentarnog filma "Srbi na Krfu".
Na Solunskom frontu našlo se nešto Crnogoraca koji su od početka rata bili u srpskim jedinicama, navode mnogobrojni arhivski izvori.
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija
Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je Srpskoj vojsci jedini bio put
Tamo daleko, gde cveta beli krim,
Tamo su živote dali zajedno otac i sin
Tamo gde tiha putuje Morava,
Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava
Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad
Bez otadžbine na Krfu živeh ja,
Ali sam ponosno klic'o živela Srbija.