Otkrili smo dve promene u "potpisu" virusa, koje ne postoje u bazi podataka iz celog sveta. Uzorak je jako intrigantan, pokazuje dve nepoznate izmene na vrhu proteina, koje još nigde u svetu nisu opisane. Možda je reč o novoj, hrvatskoj varijanti virusa, ili nečem drugom, saopštila je dr. sc. Olivera Vugreka, direktorka Laboratorije za naprednu genomiku Instituta Ruđer Bošković.
Inače, naučnici iz ovog instituta su ovu promenu na virusu otkrili su na uzorku zaražene osobe iz Zagreba. O njoj, niti simptomima ne znaju ništa drugo, bitno im je samo da je osoba, kako to pojednostavljeno kažu, "jako pozitivna", odnosno da u sebi ima visoku koncentraciju virusa.
Iduće nedelje nastavljaju s istraživanjem, jer im se nažalost pokvario jedan od aparata za sekvenciranje, pa čekaju da ga poprave, ali pouzdano znaju da su na tragu nečeg novog, još neopisanog.
- Videćemo što će to biti i ima li još takvih slučajeva, kao ovaj jedan. Možda je reč o mutacijama koje postoje samo u tom uzorku, odnosno samo u toj zaraženoj osobi i nisu se dalje širile, ali to još ne znamo sigurno - kaže dr Vugrek.
Dakle, ovo može da bude specifična hrvatska varijanta, ali i ne mora.
- Da bi se promena na virusu nazvala novom, potrebno je da unutar neke populacije postoji više uzoraka koji je potvrđuju. Osim toga, ona mora da se "odomaći" na nekom području i da se broj zaraženih tom varijantom u ukupnom broju zaraženih povećava - objašnjava a prof. dr. sc. Kristian Vlahoviček iz Zavoda za molekularnu biologiju zagrebačkog PMF-a, koji takođe radi na sekvenciranju korona virusa.
Kolokvijalno se zato varijante nazivaju po državama u kojima su prvi put potvrđene, kaže, i nema pravila koliko slučajeva mora da bude da bi se neka mutacija na virusu nazvala novom varijantom. Neke iste mutacije su zabeležene istovremeno i na britanskoj, brazilskoj i južnoafričkoj varijanti, mutacija 484.