Jutros je iz Podgorice stigla tužna vest, koja nikoga na ovim prostorima nije ostavila ravnodušnim - u Kliničko-bolničkom centru Crne Gore preminuo je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, posle borbe koju je vodio sa korona virusom.
Reakcije su počele da pristužu sa svih strana, a jedna od prvih došla je od njegovog prijatelja, književnika i pesnika Matije Bećkovića.
- Bog je mitropolita Amfilohija pozvao u iste dane kada i svetog Petra i vladiku Rada, lovćenskog Tajnovidca. Mi plačemo, a nebo i On se raduju - rekao je povodom upokojenja mitropolita Amfilohija Matija Bećković.
Bećković je svojevremeno napisao i pesmu koju je posvetio svom prijatelju vladiki Amfilohiju.
Onaj bistri dečak iz Donje Morače,
što je prodavao zukve petrovače,
da se domogne knjige i obuće,
i u pustinju pobegne od kuće.
I u vreme jagme za značke i prnje,
svoje golo telo obuče u trnje
i kupi čivija po najskupljoj ceni,
da Hrista na krstu bar malo odmeni.
Ali, čim se krsnim znakom znamenov’o,
nema toga ko ga nije kamenov’o;
i to kamenje posta mu imanje,
svaki kamen njemu, jedan Hristu manje.
I sad, one ruke, od zukava grube,
gologlavi starci prilaze da ljube.
I na okrst Hristove cele vasione,
sem izvan neba crne zemlje one,
nigde ne dođe da zvona ne zvone!