Jasmin Lisak, suprug Melihe Lisak (24) koja je preminula na KCUS pre nekoliko dana u sedmom mesecu trudnoće ispričao je njene poslednje dane.
Osim što mu nisu dozvolili ni da je vidi, niti da joj donese stvari, njegovoj supruzi Melihi su uzeli i mobilni telefon, pa nisu mogli ni da se čuju. A jedva je dobijao lekare pozivima na fiksne brojeve.
Supružnici Lisak imaju i petogodišnjeg sina Hamzu i žive u mestu Dobrinje, između Kaknja i Visokog.
- Njoj je pozlilo pre 16 ili 17 dana. Dobila je bolove u stomaku i leđima. Odvukao sam je za Zenicu, nisu hteli da je prime. Pregledali su je i rekli: "Ti si za kuću, nisi ti za bolnice". A isti slučaj smo imali i s prvim detetom. Znate, mi imamo sina od pet godina. Vratili su je kući. Za dva dana stanje joj se pogoršalo. Opet sam je vozio doktoru u Zenicu, radili joj test na korona virus i bude pozitivan. A oni je pošalju kući. Znači, kući je šalju pozitivnu, između mene i deteta da kod kuće preboluje koronu. I dalje je imala bolove u stomaku, u kolicima se kretala, a oni tamo pišu na nalazu da je pokretna i komunikativna, da nije za bolnicu - govori nam Jasmin Lisak.
Dodaje da je ležala kod kuće još pet dana, a svaki dan joj je bilo sve gore.
- Odemo privatno i uradimo dva nalaza. Međutim, iz klinike nas nazovu da Meliha dođe opet da da krv jer su mislili da im aparat nije u redu koliko joj je sve bilo povišeno, koliko je bila loše. Porodični lekar nam je dao uput za Zenicu. Morao sam da napravim scenu da bi je ostavili na kovid odeljenju da leži. Subotu i nedelju, niko joj od doktora nije prišao da joj pregleda pluća, da joj pruže neku pomoć. U subotu zovem kažu stabilno stanje, nedelja isto. U ponedeljak ujutru me zovu i govore: "Vaša supruga mora hitno biti prebačena za Sarajevo. U kritičnom je stanju. Moramo je u Sarajevo u novi respiratorni centar prebaciti na intenzivnu negu - kaže Lisak ponavljajući više puta da je Meliha bila u sedmom mesecu trudnoće.
Kaže i kako je automobilom pratio kola Hitne pomoći kojima su prevozili Melihu.
- Dok sam stigao, već su je uvukli tamo. Nisu mi dali da je vidim, ništa. Pitam treba li šta da supruzi donesem, a telefon su joj odmah uzeli. Posle mi portir govori da nemam potrebe da budem tu i dao mi brojeve telefona. Zvali smo onda, jedva je dobili. Lagali su nas i petljali. U utorak poslepodne nas je zvala Amela Katica-Mulalić, šefica Klinike za anesteziju KCUS-a. Lično me ona zvala, kaže treba lek od 1.350 maraka da se kupi da bi Meliha "došla sebi", pluća su joj izgorela.
Za sat vremena smo dostavili lek na odeljenju. Navodno su joj ga pomalo davali. Posle dobijamo informaciju da oni njoj lek odmah nisu ni dali. A bila je u kritičnom stanju - na ivici suza govori Jasmin.
Naglašava kako je zvao, a da su mu govorili da je bolje, da su joj smanjeni parametri, da je komunikativna.
- Našao sam glavnu doktorku na DIP-u koja me slagala da moja žena sama hoda, da sama ide u WC. A u stvari moja žena kateter imala, ležala. Nikad nisu hteli da je podignu, sve vreme je ležala na leđima. Nisu je hteli podignuti da malo sedi, da prodiše. Međutim, sve se pomalo otkriva u ponedeljak kada će moja žena i preminuti. Imam poruke, došla je do telefona. Kolega joj neki dao taj telefon, ležao s njom na istom odeljenju. Pričali smo, kaže celu noć je preplakala, a niko joj u sobu nije ušao. Kaže da je osoblje da te Bog sačuva, da je ništa ne paze - kazao je Jasmin.
Dodaje da su tog čoveka što joj je dao telefon uklonili s tog odeljenja.
- U 20 sati mojoj ženi je pozlilo, prikopčali su je na respirator bez našeg znanja, potpisa. Moja žena je samo 40 minuta bila na respiratoru. I preminula je. I ona i beba. Danas (juče op.a.) su nam napisali otpusno pismo iz bolnice, a nigde nema dokumenata iz Zenice i nema naših nalaza što smo radili. Išao sam gore u njihovu direkciju i podneo sam zahtev da mi se dostave nalazi, sva njena dokumentacija. Čak nam ni knjižicu nisu vratili. Mi imamo dete od pet godina kod kuće i umesto... - rekao je Lisak, ali dalje nije mogao izustiti.