Nikola Kaluđerović, najpoznatiji crnogorski osvetnik, preminuo je 10. oktobra na Cetinju. Nikola će ostati upamćen i kao junak iz knjige Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad", koji mu je bio cimer u spuškom zatvoru.
Ovaj Cetinjanin je davne 1989. godine ubio brata čoveka koji se sumnjičio za ubistvo njegovog sina jedina Željka.
Željko je ubijen u kafanskom obračunu 1987. godine. Za njegovo ubistvo sumnjičio se Rade Grdinić, sa kojim je kobnog dana u kafani bio i mlađi brat Rajko. U januaru 1989. godine Nikola je ubio Rajka na ulici, kao i mladića koji je bio sa Rajkom u društvu. Zbog ovog zločina bio je osuđen na 20 godina zatvora. Iza rešetaka je bio devet godina, a 1993. godine ćeliju je delio i sa glumcem Žarkom Lauševićem.
Svojevremeno je pričao medijima kako nikad ne bi mogao da ode na grob sina da ga nije osvetio. Kaže da je ubicu sina čekao svuda.
- Lutam, tragam, neko mi dojavi... Nekoliko puta sam ga sretao u društvu. Jednom je bio sa devojkom. Pošao sam kod njenog oca i rekao mu da je skloni od njega da se slučajno ne desi da nju ubijem greškom. Poslušao me. Pratio sam krvnika i do Splita. Svuda, svuda. Na kraju, desi se da mlađeg brata ubice, Rajka Grdinića, koji je takođe učestvovao u obračunu u kojem mi je ubijen sin, nađem jedne večeri kod Svetog Stefana, kod kafića "Orion". Dan je 21. januar 1989. godine. Sa nekim je u društvu. Prilaze kolima. Viknem mu: "Ladni, Ladni"... tako su ga zvali. U tom trenutku on je potrčao prema prednjem delu kola. Opalio sam iz puške i tada najverovatnije ranio nedužnog mladića, Šofranca, koji je bio sa Grdinićem. Prišao sam još korak, dva i krenuo ponovo da opalim, ali mi se puška zaglavila. Vratio sam se nekoliko koraka nazad, spuštio pušku na zemlju kako bih iščupao čauru - ispričao je Kaluđerović svojevremeno.
On je rekao da se Grdinić hitro digao i potrčao ka njemu.
- Brzo sam uhvatio pušku u širem prostoru, dok ju je on ščepao u užem. Vukli smo se za nju. Kada smo bili licem u lice, viknuo je - pi**o, gotov si. Nisam žalio svoj život. Video sam čistu smrt pred očima, ipak je to bio mladić u snazi od dvadesetpet godina. On je napravio pet-šest dosta jakih trzaja. Kroz glavu mi je prolazilo hiljade misli, hiljade slika. Iznenada sam napravio nagli i jak trzaj nazad-napred i puškom ga udario u grudi. Pao je na kolena. Napravio sam još jedan trzaj, otrgnuo pušku i udario ga njom. Jedna ruka mu je bila na asfaltu, drugom se držao za moje pantalone. Potrčao sam pet-šest koraka nazad. Osećao sam se sigurnije. On se, zatim, podigao i krenuo prema meni. Tada sam opalio. Tada sam ga ubio - ispričao je detalje kobnog dana.
Nikola se kajao što je tom prilikom ubio i nedužnog momka, ali je rekao "da se nije osvetio, ubio bi sebe".
- Sretnijeg čoveka u Crnoj Gori nije bilo od mene one noći kada sam osvetio sina, ovo ti iskreno govorim. Lakše ćeš proć' bilo gde nego na Cetinje da ostaneš dužan krv nekome. Ovde se to vazda računalo kao dug - rekao je Nikola.