U selu Šip, dvadesetak kilometara od Pala, u trošnoj seoskoj kući, sa dedom, bakom i samohranom majkom, živi devetogodišnji Strahinja Živković. Strahinja je učenik trećeg razreda, a od polaska u osnovnu školu svaki dan prepešači 12 kilometara. Za njega je svaki dan nova životna avantura.
Ustajanje u 5 sati, spremanje za školu i polazak na put dug dva sata hoda, svakodnevnica je ovog devetogodišnjaka i njegove majke. Uprkos svemu, Strahinja je vrlo dobar učenik i jedino dete u razredu koje za tri godine svog školovanja nema nijedan izostanak sa nastave. Veći deo puta prolazi kroz gustu i nepreglednu šumu. Susreti sa divljim životinjama nimalo nisu prijatni.
Tako Strahinja priča da su majka i on videli medveda koji je pobegao u šumu, te da se najviše plaši od susreta sa ovom zveri.
Strahinja je omiljen drug među vršnjacima. Kažu da je veoma dobar drug i da im pomaže, a pomognu i oni njemu kada je neki kontrolni.
Samo reči hvale za njega ima i učitelj Đorđe Lalović koji priča da tokom cele godine, bilo da je plus 40 stepeni ili minus 20 do 30, kako ovde zna da bude hladno, Strahinja ne propušta nastavu. Čak, kako kaže, dođe i pre drugara koji i ne žive tako daleko od škole.
Direktor Osnovne škole "Srbija" već je pokrenuo inicijativu u saradnji sa načelnikom opštine Pale koji je obećao finansijsku pomoć, da se Strahinji i njegovoj majci obezbedi smeštaj u blizini škole do proleća naredne godine. Ovaj skromni mališan je za celu školu primer odgovornosti i zalaganja.