Organizacija "Spasimo decu" saopštila je danas da se više od 2.500 dece, čije su majke iz 30 zemalja, nalazi u tri kampa u Siriji.
U pitanju su uglavnom deca čije su majke strane državljanke koje su se priključile ekstremističkoj Islamskoj državi, ali su zbog toga zažalile i žele da se vrate u svoje domovine, uključujući Britaniju, SAD i Francusku, da bi mogle da podižu svoju decu u miru. Tačan broj dece ostaje nepoznat.
Prema izveštaju Međunarodnog centra za studije radikalizacije (ISCR) iz 2018. godine, barem 3.704 dece su roditelji ili staratelji doveli na teritoriju Islamske države, među njima 460 iz Francuske, 350 iz Rusije i skoro 400 iz Maroka. Za nekoliko stotina je poznato da su se vratili u zemlje porekla, a veliki broj je najverovatnije izgubio život na prostoru koji je držala Islamska država.
ISCR je u julu potvrdila da su 730 dece rodile žene iz 19 zemalja, ali drugi neverifikovani izveštaji tvrde da je pravi broj bliži 5.000. Ne zna se pouzdano ni gde se ta deca sada nalaze, ali se pretpostavlja da su rasuta između Sirije i Iraka.
Mali broj dece je za sada vraćen u otadžbinu drugim članovima porodice: u Rusiju se vratilo 100 dece, a ovog meseca se planira povratak još njih 40. Belgija, kao i mnoge druge zemlje, saopštila je da će rado preuzeti decu - ali ne i njihove roditelje, iako ISCR apeluje na to da se majke i deca ne razdvajaju.
Prepreke za povratak dece u njihove zemlje porekla između ostalog su problemi sa identifikacijom, kao i opasnost da su deca, pogotovo dečaci, već bili izloženi psihološkoj indoktrinaciji i intenzivnoj vojnoj i borbenoj obuci Islamske države, izjavila je Đina Vejl, koautorka istraživanja koje je sprovela ISCR.
Ona je upozorila da bi na duže staze bilo opasnije ostaviti decu u kompovima nego vratiti ih kući.
- Bez toga postoji veliki rizik od nastavka ili čak pogoršanja kruga nasilja džihadista, radikalizma i nestabilnosti za buduće generacije - rekla je Vejl.
Dešavanja u Siriji, Iraku i Jemenu možete pratiti OVDE.