Sirija ni u 2019. godini neće biti mirna zemlja, piše Dojče vele i ocenjuje da će se interesi stranih sila u toj zemlji i dalje sudarati.
Dojče vele podseća da je sirijska vlada, uz podršku Rusije i iranskih paravojnih grupa, vratila kontrolu nad gotovo celom zemljom, ali ocenjuje da je teško da je neki konflikt kao sirijski privlačio toliko stranih sila.
Jedanaestočlana porodica poginula od bombe međunarodne koalicije: Damask prekinje UN da reaguje
"Njihovi interesi će se dalje sudarati", piše u tekstu koji potpisuje Kersten Krip.
Predsednik SAD Donald Tramp je pre praznika objavio da će se trupe njegove zemlje povući iz Sirije, ali je izgleda u međuvremenu pomalo revidirao svoje planove. To je prvi preneo republikanski senator Lindzi Grejem nakon razgovora sa predsednikom poslednjih dana prošle godine.
Tramp je kasnije pojasnio da tobože nikada nije ni rekao da će povlačenje iz Sirije biti brzo.
Kako je tada rekao Grejem, Kurde na severu Sirije ne treba prepustiti na milost i nemilost Turske čiji je predsednik Erdogan najavio intervenciju.
BRITANSKI MINISTAR: Asad će biti na vlasti još neko vreme
„Ako napustimo Kurde i oni budu žrtve pokolja, ko će nam pomagati ubuduće? Želim da vodim rat u neprijateljskom dvorištu, ne u našem. Zato nam trebaju snage u Iraku, Siriji i Avganistanu još odredeno vreme“, rekao je senator.
Premda 2.000 američkih vojnika i dalje ostaju prisutne, jasno je da se klatno uticaja pomera, navodi DW.
Turska je zainteresovana da proširi uticaj pre svega na severu zemlje, u kurdskoj autonomnoj oblasti. Kurdi su već, bojeći se odlaska Amerikanaca, zatražili pomoć i od zvaničnog Damaska.
Rusija će se koncentrisati na odabrane teritorije, posebno na luku u Tartusu. Nejasno je koliko će Moskva učestvovati u daljoj borbi protiv Islamske države koja je skoro pobeđena, ali i dalje sposobna da terorističkim napadima uzdrmava Siriju.
Iran će, pak, svim snagama pokušati da proširi svoj uticaj oko Damaska, ali i da poveća prisustvo na Golanskim visoravnima ka Izraelu.
Otvoreno je i kako će Izrael reagovati na novonastalo stanje. Poslednji vazdušni udari na okolinu Damaska koje je izvela izraelska avijacija ciljali su pre svega iranske snage i sa njima povezani libanski Hezbolah.
Prema jednom izveštaju američkog časopisa Forin polisi, više od 2.000 iranskih vojnika je poginulo u borbama u Siriji. Osim toga, Iran je uložio do 30 milijardi američkih dolara u borbe u Siriji. Stoga Teheran sigurno neće pokleknuti pred međunarodnim pritiskom da se povuče iz Sirije.
ATENTAT NA ASADA?! Strašan PLAN kojim bi Izraelci BACILI SIRIJU NA KOLENA (FOTO)
- Nakon tako masivnih investicija je Iran odlučan da ubere dugoročne strateške prednosti - čak i ako to kratkoročno zahteva dalje gubitke ljudskihživota i troškove - piše časopis.
Ta strategija će, posebno kada se i ako Amerikanci definitivno povuku, dovesti do napetosti u regionu, očekuje Šeler. Izrael u napredovanju Irana vidi ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
„Iako je bilo upozorenja, a Izrael vojnim delovanjem pokazao da neće tolerisati iransko prisustvo, to iransko prisustvo se učvrstilo. Takođe se može primetiti veći iranski angažman u ljudstvu u poređenju sa ranijim periodom“, kaže Šeler.
Rat u Siriji je u pogledu nacionalnog nivoa možda velikim delom već odlučen, ali međunarodna dimenzija je i dalje otvorena. Upravo zbog te međunarodne dimenzije, Sirija ni u 2019. godini neće biti mirna zemlja, zaključuje se u tekstu.
Dešavanja u Siriji, Iraku i Jemenu možete pratiti OVDE.