Prvo (ako ne i jedino) pravilo anglosaksonskog istraživačkog novinarstva glasi: sledi trag novca.
Srećom, u 21. veku ne mora čovek biti finansijski forenzičar da bi shvatio "ko dobija, šta i koliko". Čak i prosečnom laiku, ako sabere dva i dva, biće jasno ko i koliko dobija.
Pre nešto manje od mesec dana, mediji iz južne srpske pokrajine javili su da je tzv. Vlada Kosova dala dozvolu kompaniji Veslija Klarka "Envidit" za licencu za iskopavanje lignita (slabokaloričnog uglja) za proizvodnju tečnog goriva i gasa na celom Kosovu i Metohiji.
U najkraćem, bivši komandant NATO-a, koji je 1999. godine bombardovao Srbiju zbog "humanitarne katastrofe" na Kosovu, od vlade Kosova dobio je na tacni monopol za eksploataciju glavnog resursa, ali je "zapelo" zato što komisija za ekonomski razvoj u skupštini Kosova nije odobrila taj kolonijalni poklon zaslužnom kolonizatoru.
Ako ostavimo po strani igranke na samom Kosovu i činjenicu da je Klarkova firma godinama čekala i još uvek nije dočekala dozvolu za iskopavanje lignita, pa čak i ako pretpostavimo da "Enviditi" nikad neće dobiti tu dozvolu, postavlja se pitanje kompenzacije.
Ono što je opštepoznato jeste da neki od glavnih kreatora NATO iživljavanja nad Srbijom i Crnom Gorom po povlačenju iz politike, posvetili su se biznisu i to upravo na Kosovu. Državna sekretarka SAD iz 1999. godine Medlin Olbrajt preko svoje kompanije ACM bila je zainteresovana za kupovinu Pošte i telekomunikacija (PTK), koje u svom sistemu "baštine" infrastrukturu "Telekoma Srbije", ali je zbog pritiska javnosti odustala od kupovine. Olbrajtova je, međutim, našla način kako da zaradi na Kosovu.
Njene poslove, to jest, poslove njene firme na Kosovu vodi brat Hašima Tačija - Ganup Tači. On sa kapitalom Olbrajtove pod kapom "tursko-američkog" konzorcijuma ulaže u infrastrukturu, a najviše u izgradnju puteva. Na čelu tog konzorcijuma se nalazi Amerikanac Džon Kovi, bivši zamenik šefa Unmika na Kosovu. Taj konzorcijum, delom preko firme Tačijevog brata, obrće sredstva i u energetici, odnosno, prodaji struje.
Kao što se iz prethodnog vidi, tandem Medlin Olbrajt–Vesli Klark zainteresovan je za energetiku i telekomunikacije, upravo dve oblasti u kojima je "zapelo" u pregovorima Beograda i Prištine. U konkretnom slučaju, problem tandema nije u tome što je "zapelo" na relaciji Beograd–Priština, već što su njihovi poslovi "zapeli" u institucijama tzv. države Kosovo.
Ono što je sad važno, to je pravilo da se, kada u bilo kojem biznis odnosu jedna strana ne ispuni svoje obaveze, postavlja pitanje kompenzacije. A "Trepča" izgleda kao idealna kompenzacija za propale poslove navedenog tandema.