Ljubomir Nenadović, srpski književnik i diplomata prijatelj Petra II Petrovića Njegoša, na svom putovanju kroz Italiju u Rimu je sreo vladiku, koji je tamo boravio zbog narušenog zdravlja. Sa njim je obilazio Rim, a svoje proputovanje opisao u u putopisu „Pisma iz Italije“.
Prilikom posete crkvi Svetoga Petra, zabeležio je jedan momenat u kojem je Njegoš potvrdio koliko je voleo i poštovao Crnu Goru i koliko su njega poštovali.
Crkva Svetog Petra je posebna svetinja jer se u njoj čuva lanac kojim je Sveti Petar u Jerusalimu u tamnici bio vezan.
-To je onaj lanac što je u našem narodu poznat pod imenom Časne verige. U kalendaru, u mesecu januaru, njima je posvećen jedan dan. Sećam se da kod nas mnogi razbiraju kad su Časne verige, da se ne bi ogrešili i u taj dan štogod radili. Taj lanac čuva se kao svetinja i stoji u kovčegu svagda pod ključem. Кaluđer kad ga pokazuje otmenim putnicima, sa velikom pažljivošću otvara škrinju, vadi lanac iz pamuka, i sa osobitom pobožnošću prinosi ga poklonicima, te ga oni, klečeći, sa skrštenim rukama, celivaju. Кad je kaluđer prineo vladiki ove verige, vladika ih odmah uze u svoje ruke, rasteže ih da vidi kolike su i čudeći se kako su dugačke, reče:
"Ala su ga dobro vezali!"
Zatim ih vrati kaluđeru, koji od čuda jedva je mogao zapitati:
„Zar ih neće vaša svetlost celivati?“
Vladika mu, polazeći, odgovori:
„Crnogorci ne ljube lance!“