Na današnji dan, 1780. godine, u selu Gornja Dobrinja koje se nalazi u blizini Požege, rođen je vođa Drugog srpskog ustanka - knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860, čovek koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije – Miloš Teodorović, poznat kao Miloš Obrenović.
Detinjstvo i porodica
Miloševi roditelji su bili Višnja Urošević i Teodor Mihailović. Imao je i dva mlađa brata: Jovana koji je rođen 1786. godine i Jevrema koji je rođen 1790. godine.
Njegova majka Višnja je iz prvog braka sa Obrenom Martinovićem imala sinove Milana i Jakova, kao i ćerku Stanu. Ocu Teodoru je takođe ovo bio drugi brak, a iz prvog je imao tri sina.
Miloševo detinjstvo je bilo veoma teško, jer je kao dečak izgubio oca i sa majkom i braćom je živeo u siromaštvu. 1800. godine je postao sluga trgovca Aksentija Ječmenice koji je otkupljivao stoku, a zatim je prodavao po višoj ceni u drugim mestima. Pošto je dobro jahao i rukovao oružjem, Miloš je čuvao stada od zveri i hajdučkih zaseda i gonio ih je do kupaca.
Za te tri godine koliko je bio u službi bogatog trgovca, obišao je Šumadiju, Podrinje, Bosnu i Hercegovinu. Upoznao je ljude i njihove običaje i posmatrao je kako prave poslovne dogovore koji su se zasnivali na poverenju. Nakon toga, njegov brat po majci Jakov ih je doveo u Brusnicu da žive sa njim. Drugi polubrat Milan je bio trgovac stokom pa mu je Miloš pomagao.
Brak i deca
Miloš se 1806. godine oženio Ljubicom (devojački Vukomanović). Ovaj brak su ugovorili Nikola Milićević Lunjevica i Milan Obrenović. Kum na venčanju je bio Đorđe Petrović, poznatiji kao Karađorđe.
Miloš i Ljubica su imali osmoro dece:
Knjeginja Ljubica je važila za strogu ženu koja je imala svoj stav u politici zbog čega se sukobila sa knezom Milošem. Nije trpela njegova neverstva pa je pištoljem ubila njegovu ljubavnicu Petriju. Knez je takođe imao osmoro vanbračne dece.
Nije prezao ni od čega
Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano Hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva.
U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao ni od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivili Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo sa zadovoljstvom ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.
Smrt
Knez Miloš se upokojio 26. septembra 1860. godine u Dvoru u Topčiderskom parku. Sahranjen je u kripti Saborne crkve u Beogradu. Miloševa zadužbina je crkva Svetog Save na Savincu. Po knezu Milošu je nazvana ulica u centru Beograda u kojoj se nalaze brojne ambasade. Njegovo ime nose i ulice u drugim srpskim gradovima.