Kažu da se neki ljudi rode za određene profesije kao i da, po svom osećaju, sami odrede svoj životni put još u ranim godinama. To je svakako bio slučaj i sa Marijom Draženović Đorđević koja je još kao mala, tačnije u drugom razredu, pri školskoj poseti aerodromu, odlično znala da će biti pilot.
Naime, kako je Marija pričala u jednom od intervjua, piloti su tada smeli da provozaju samo učiteljice, nikako decu, zbog čega se Marija rasplakala. Videvši to, pilot joj je prišao, pitao zašto plače, a kada je rekla zato što nije letela, on je uzeo za ruku i odveo u avion. To je bio njen prvi let.
Marija Draženović Đorđević rođena je 1924. godine u Osijeku i bila je prva žena pilot Ratnog vazduhoplovstva NOVJ i Jugoslovenske armije, koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. godine
Sa porodicom se rano preselila u Borovo gde se njen otac zaposlio. Tamo je sa nepunih petnaest godina završila pilotsku obuku vešto letevši Zlinom XII i dobila diplomu kao najmlađi pilot u Jugoslaviji i među muškarcima i među ženama.
Dve godine je radila kao turistički pilot i trebalo je da postane inspektor ali tada je izbio Drugi svetski rat i bila je primorana da sa roditeljima pobegne u Šabac gde je ostala do oktobra 1944.
Odazvavši se vrhovnoj komandi NOVJ, prošla je kratku obuku u Pančevu, gde je po završetku raspoređena u 113. lovački puk u Rumi. Letela je na Polikarpovu Po-2i Jakovljevu Jak-9 prevozivši poštu i lekove.
UKRALA AVION I ODLETELA U BORBU
Ono što je posebno zanimljivo, za jednu mladu osobu, posebno ženu, jeste da je Marija, želeći da se direktno bori protiv okupatora, jednom prilikom je ukrala avion Iljušin Il-2 Šturmovik i dejstvovala po prvim linijama fronta. Pilotski velikan i komandant 113. lovačkog puka, Arsenije Arsa Boljević ju je od tada uvek vodio u paru, pa čak i kada je bilo u pitanju bombardovanje nemačkog voza kod Vinkovaca. To je bio prvi borbeni let jedne žene na Balkanu, nakon čega je učestvovala u još 60 borbi i zadataka. Nakon rata njen puk je prebačen u Skoplje, gde je letela ravnopravno i uz poštovanje muških kolega sve do 1947. godine kada je napustila vojnu karijeru i posvetila se porodici.
NE MARIJAN, NEGO MARIJA!
Dobila je više odlikovanja i društvenih priznanja, a ono što njenu životnu priču čini još interesantnijom, jeste da je kada je dokumentacija njene ratne jedinice sređivana, njenom imenu dodato slovo N, zbog čega je Marija postala Marijan. Zbog toga se dugo nije znalo da je među pilotima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije bila jedna žena. Ta nepravda ispravljena je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, kada je o njenim delima počela da piše tadašnja jugoslovenska štampa.
Umrla je 6. oktobra 1990. godine i sahranjena je na Novom groblju u Vukovaru.