Grkinja je rođena u imućnoj porodici Joanides (ili Joanidu). Bila je udata za Milana Hristića, sekretara poslanstva Kraljevine Srbije u Carigradu.
Hristić je bio i sin Filipa Hristića, koji je u vreme knjaza Miloša i Mihajla bio predsednik vlade Srbije, ministar inostranih dela, ministar prosvete, guverner Narodne banke, ambasador Srbije u Carigradu, Beču, Berlinu i Londonu. Imali su dve kćerke i jednog sina.
Dok joj je muž boravio kao diplomata u Carigradu, Artemiza je živela u porodičnoj kući u Beogradu. Beograđani pripovedaju da su se u današnjoj zgradi Kluba književnika, nekada kući znamenitog Srbina i velikog državnika Milana Piroćanca, upoznali kralj Milan i Artemiza Hristić.
Milan je Artemizu viđao na balovima i prijemima koje su priređivale ugledne beogradske porodice. Ubrzo je među njima planula ljubav i kralj je posećivao Artemizu tajno, duboko u noć, potpuno pokriven kapuljačom, tako da niko nije mogao da ga prepozna. Ali to nije moglo dugo da ostane tajna i 1888. godine se razveo od kraljice Natalije, želeći da se oženi Artemizom, koja se takođe razvela od Hristića. Sledeće godine, u Carigradu, Artemiza rađa Milanu vanbračnog sina Đorđa. Svetska štampa bruji o sablažnjivom ponašanju kralja u ostavci koji se sa njom i detetom nastanjuje u Parizu pod imenom grofa od Takova.
Sve što se tiče Đorđa do danas je ostalo u velikoj meri nerazrešeno. Đorđe se do pada dinastije Obrenović 1903. godine pominjao u kontekstu pisama, koje je imala Artemiza, a u kojima ga je kralj Milan priznavao za svog sina. Kralj Aleksandar je navodno išao u Carigrad, kod Sultana, da od njega traži da mu da ta pisma. Posle Majskog prevrata članci o Đorđu se pojavljuju u velikom broju novina u inostranstvu.
Neretko u mnogim natpisima se pominje kao poslednji Obrenović. Ono što se saznaje jeste da je Đorđe živeo u Carigradu, da su na njega nekoliko puta pokušavali da izvrše atentat, da ga je usvojio prijatelj kralja Milana Eugen Žiči, da je trebalo da se školuje u poznatoj bečkoj terezijanskoj školi, ali da je došla zabrana s vrha; da je bio poznat po svojim akrobacijama, koje je umeo da izvede koristeći dva revolvera i da je zato nastupao čak u jednom cirkusu; da je koristio dva imena: Milan Hristić i Đorđe Obrenović. Moglo bi se navesti još nekoliko zanimljivosti iz njegovog života. Međutim, ono što je činjenica jesete da se on skoro uopšte nije pominjao u srpskoj javnosti.
Pera Todorović ga je u svojim novinama pominjao ali pod imenom Obren.
Ono što se može saznati na osnovu nekih natpisa iz tadašnjih stranih novina, jeste da je Đorđe učestvovao u kontraverzi iz 1906. godine. Vasa Kazimirović navodi da su se po Srbiji rasturale razglednice na kojima je bio njegov lik i natpis vođe kontrazaverenika kapetana Milana J. Novakovića, da je to jedini pravi naslednik srpskog prestola. Treba imati u vidu da je kapetan Milan Novaković u svom dnevniku, koji je objavljen nekoliko nedelja po njegovoj pogibiji 1907. godine, pisao o Đorđu, međutim, prikazao ga je veoma rđavo. Poznavaoci strane štampe, na osnovu fotografija koje su izlazile, u stranoj periodici, potvrdili su da je reč o autentičnim fotografijama, kao i da je lik Đorđa Obrenovića ostao nepoznat našoj savremenoj javnosti. Uprkos svemu tome, samo na osnovu fotografije, može se utvrditi, da postoji neverovatna sličnost Đorđa sa njegovim ocem kraljem Milanom Obrenovićem.