Samo sedam godina nakon što je Bel izmislio čudesnu spravu koja prenosi glas, prvo istorijsko "halo" žačulo se i u Beogradu. Za stizanje telefona u Beograd najzaslužniji je Panta Mihajlović - savetnik i drugar Nikole Tesle i veliki vizionar.
Bio je 14. mart 1883. godine kada je prvo, istorijsko "halo" izgovoreno u čitavoj Srbiji. Sa jedne strane je bio Teša Nikolić, srpski ministar vojni, a sa druge kapetan Kosta Radisavljević.
Za stizanje telefona u Beograd najzaslužniji je bio Panta Mihajlović - savetnik i drugar Nikole Tesle koji je, pravo iz Njujorka, gde je bio šef firme "Simens-Halske", rešio da se vrati u Beogad i modernizuje Srbiju.
Godine 1882. on je dobio pravo od kralja Milana da u Beogradu podigne telefonske stanice.
- Bio sam neverovatan idealista. Dođem u Srbiju, iako sam mogao da pravim velike poslove u Nemačkoj, Americi ili ma gde drugde, s namerom da učestvujem u ratu 1876. Kad se rat završio, padne mi na pamet da instališem telefon u Beogradu. Niko tu nije imao pojma o telefonu - zapisano u zaostavštini Pante Mihajlovića.
Beograđani nisu imali razumevanja za "novotariju" pa je Mihajlović sam i od svojih para povezao kafanu "Tri lista duvana", u kojoj je bilo smešteno inženjersko odeljenje vojnog Ministarstva, i kasarnu na Paliluli.
Iz "Tri lista duvana" je razgovarao Teša Nikolić, ministar vojni, a iz kasarne Palilula kapetan Kosta Radisavljević.
Ostalo je zabeleženo da ministar nikako nije mogao da poveruje da je moguće "čuti ljude koji nisu tu" i da je sve vreme pretraživao prostoriju ne bi li pronašao skrivenog pomagača "prevaranta" Mihajlovića. Tek kada je shvatio da nije u pitanju prevara, pristao je da zapravo porazgovara.
I ministar i kapetan su bili oduševljeni razgovorom, pa je o "čudotvornoj napravi" odmah obavešten i kralj. Milan Obrenović je kasnije i sam razgovarao telefonom i dao je nalog skupštini da izdvoji u budžetu sredstva za uvođenje ove naprave širom Srbije. Skupština je taj predlog glatko odbila.
Mihajlović je kasnije instalirao još dve linije - povezao je Licej u Kapetan Mišinom zdanju sa požarnom četom i Skupštinu sa policijom.
Prvi međugradski razgovor u Srbiji obavljen je polovinom januara 1886. za vreme primirja u srpsko-bugarskom ratu. Razgovor na relaciji Beograd–Niš obavili su kralj Milan Obrenović i Milutin Garašanin, predsednik vlade.
Iako javnost nije imala preteranog razumevanja za "svetske novotarije", telefon je polako ulazio u Srbiju. Javni telefonski saobraćaj u Beogradu je započeo 1898. Tada je u Kolarčevoj zadužbini instalirana prva induktorska telefonska centrala.
San Pante Mihajlovića tada se konačno ostvario.
Mihajlović je sa zadovoljstvom gledao kako telefon polako ali sigurno ulazi u srpske domove. Neosporne zasluge za stizanje ovog izuma u Srbiju nije ni dobio, ni tražio.
Nakon dinastične promene u Srbiji i dolaska Karađorđevića na vlast bio je i nadzorni inženjer električne centrale na dvoru od 1908.
Umro je 7. februara 1932. u Beogradu, od zapaljenja pluća i paralize srca u 78. godini života.