Sa svoje 34, godine, kao već „stari momak“ Aleksandar Karađorđević oženio se jednom od najlepših i najobrazovanijih princeza tadašnje Evrope - rumunskom princezom Marijom.
Venčanje Marije i Aleksandra bila je spektakl o kojem se priča i dan danas. Ovaj brak bio je ugovoren, a u pregovore i izbor mlade bili su uključeni i članovi porodice, ali i država. Da bi se „oplemenila dinastija“ i podigao međunarodni ugled kraljevine odlučeno je da je bolje da mlada bude strankinja, a ne Srpkinja i tako je izbor pao na Mariju - treće dete rumunskog kralja Ferdinanda koja se školovala se na najprestižnijim školama i pored rumunskog govorila tečno engleski, nemački i francuski jezik.
Organizator venčanja bio je naš proslavljeni komediograf Branislav Nušić, koji je tada bio upravnik Umetničkog odseka Ministarstva prosvete.
Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge države. Gosti su dolazili čak iz Persije, Japana, a bio je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala.
Ono što je danas možda čudno jeste da je jedina zemlja, kojoj je bio zabranjen dolazak svojih zvaničnika bila Bugarska i to zbog sećanja na zločine koje je nad Srbima počinila ova vojska tokom Prvog svetskog rata, što je bilo očigledno jače od diplomatske etikecije.
Za nepuna 24 sata uoči venčanja u Beograd je doputovalo više od 20.000 ljudi što je bio ogroman broj ljudi.
S obzirom na to da je Marija, odmah nakon ugovaranja braka, počela da uči srpski jezik, na venčanju u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je na srpskom rekla: „Hoću! Da!“
Nakon venčanja i ručka, venčani par prisustvovao je i vojnoj paradi, a organizovana je i prijateljska fudbalska utakmica reprezentacija Jugoslavije i Rumunije.
Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par je otputovao na medeni mesec u Sloveniju, na Bled.