Politička karikatura već nekoliko vekova predstavlja važno oruđe koje služi da se protivnik ili neprijatelj ismeje, da se satanizuje, da mu se razobliči stvarna ili učitana suština, već po potrebi datog trenutka ili cilja koji želi da se postigne.
Skaredne pornografske karikature francuske kraljice Marije Antoanete, koje su bile široko rasprostranjene uprkos pokušajima starog režima da ih suzbije, odigrale su važnu ulogu u pripremi terena za Francusku revoluciju; svakako nisu bile ključne, ali svaka sitnica je bitna.
Kod nas je politička karikatura stigla relativno kasno, iz objektivnih razloga uslovljenih specifičnim i često nepovoljnim okolnostima pod kojima se razvijala moderna srpska država, i srpsko društvo u njoj. Početkom 20. veka ona nije bila na onom tehnički doteranom nivou na kojem je svakako ovde priložena ilustracija.
Ona prikazuje srpskog regenta Aleksandra — formalnog zapovednika Prve armije koja je izvojevala pobede kod Kumanova i Bitolja tokom Prvog te na Bregalnici tokom Drugog balkanskog rata — kako praši po zadnjici bugarskog kralja Ferdinanda, kojem iz ruke ispada maketa Bitolja.
Na maketi piše "Monastir", što je naziv tog grada iz perioda Osmanske carevine. Nevezano za ilustraciju, ali izvorni slovenski naziv grada "Bitola" etimološki je povezan sa reči "obitelj", od glagola "obitavati (zajedno)". Reč "obitelj" se od srednjeg veka koristi za monašku zajednicu u manastiru; prvobitno naselje se i razvilo oko manastira Bukovo, Grci su iz tog razloga i sami grad nazvali Monastir, i pošto je grčki uticaj prevagnuo, pod tim je nazivom grad ušao u 20. vek.
Prema tome, ovo ne može biti naša karikatura, iako se na internetu može pronaći podatak da se radi o srpskoj propagandi; no ne samo tehnička doteranost već i činjenica da je "Monastir" napisan latiničnim pismom, potpuno opovrgava takvo poreklo karikature. Na stranu što se čini da je u donjem desnom uglu potpisan neki "Miller" ili "Muller", ili tako nešto; autor je izvesno Englez ili Francuz.
Drugo, tvrdi se da je u pitanju propagandni poster koji prikazuje našu pobedu nad Bugarima u Drugom balkanskom ratu; a opet, nama se čini da ispod potpisa autora stoji godina 1916. Sem ako nismo slepi, ili ako nam se ne priviđa, to se sasvim lepo uklapa u istorijsku činjenicu da je Bitolj oslobođen 19. novembra 1916, kao prvi komad Kraljevine Srbije koji smo povratili posle Albanske golgote.
U pitanju je psihološki izuzetno važan trenutak srpske borbe u Velikom ratu, koji objašnjava i ovakvu karikaturu; istovremeno, stavljanje ovoga u kontekst Drugog balkanskog rata nema nikakvog smisla, pošto Bugari tada nisu bili ni blizu Bitolja, mada on jeste trebalo njima da pripadne po srpskom-bugarskom sporazumu koji je omogućio stvaranje Balkanskog saveza.